Zašto neki ljudi neprekidno vode brigu o tuđim životima i osuđuju sve oko sebe: Evo šta to govori o njima!

Kada govorimo o kritikovanju osoba postoje dve vrste, kažu psiholozi. Ono koje nam je prirodno urođeno, instinkt koji svaki čovek ima i ono koje svesno činimo, svakog dana, tražeći u ljudima oko nas samo ono najgore.

Sigurno ste nekad uhvatili sebe kako kritikujete neku osobu i stvarate mišljenje samo na osnovu jedne situacije. Ovaj primer to odlično pokazuje:

Zamislite da idete na porodični odmor i dok čekate let na aerodromu, primećujete ženu sa malim detetom. Dete je nemirno i stvara pravi haos na terminalu. Prva misao koja vam pada na pamet je da majke nema autoritet da kontroliše svoje dete. Tada primećujete da je detetu odeća zamrljana hranom i da mu je premala. Vi to još uvek ne shvatate, ali već ste primetili sve nedostatke ovih ljudi. I sad se pitate kako uopšte mogu da priušte ovaj let ako nemaju dovoljno novca ni za odeću.

Shvatate kako je lako započeti osuđivanje druge osobe? Niste upoznati sa ovom ženom i ne znate ništa o njenom životu, ali to vas nije sprečilo da zaključke donosite samo na osnovu onoga što ste videli nekoliko minuta i bili zajedno na istom terminalu.

Kritikovati druge je tako lako da većina ljudi ni ne shvata da to čini. Ovo je svojstveno svim ljudima, to su urođeni instinkti za preživljavanje. Prema rečima psihologa, upravo ti instinkti pomažu nam da budemo budni i da budemo spremni da se branimo u bilo kojoj situaciji.

Ovo je jedini primer za koji psiholozi nalaze opravdanje za kritikovanje drugih. S druge strane postoje ljudi koji svesno kritikuju druge osobe i traže samo ono najgore u njima.

U tom slučaju, problem se krije duboko u njima. Problemi povezani sa dubokom nesrećom, manjkom samopouzdanja ili jednostavno viškom slobodnog vremena.

Ni jedna ispunjena i srećna osoba se ne bavi tuđim životima. To čine samo oni koji nisu uspeli sopstveni život da organizuju, pa im je lakše da kritikuju druge tako zaboravljajući na haos koji vlada u njihovom životu.

U suštini, ovakve osobe kriju u sebi velike frustracije i nezadovoljstvo. Kada ogovaraju druge ljude, oni to čine da bi se osećali bolje. Kada su ljudi nezadovoljni, u drugima pronalaze mane ubeđujući sebe da su bolji.

Nakon nekog vrema, osuđivanje, postane navika i deo života, a to sigurno vodi ka još dubljem osećaju nezadovoljstva.

Jedini lek za ovakve ljude jeste lečenje kompleksa i uzroka njihove nesreće. Međutim, najveći problem je što oni to nikada neće priznati, pa se najverovatnije nikada neće ni izlečiti…

4 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x