19 jun Se*sualni signali: Kako ON zna da ONA hoće?

Pitate li heteroseksualnog muškarca kakvu partnerku želi, teško da ćete dobiti odgovor: „Tupavu i ne preterano svesnu okoline.“ No, sudeći prema kontroverznoj studiji, naznake NE preterane inteligencije i budnosti su ono za čim muškarac traga kada traga za one-night-stand partnerkom.

Grupa istraživača, evolucionih psihologa sa Univerziteta Teksasa u Ostinu, testirala je hipotezu o podložnosti seksualnom iskorišćavanju (sexual exploitability hypothesis) – pretpostavku da bi svaka naznaka da je njen gard spušten njemu trebalo da bude signal da je dostupna za seks.

 

Venera i Mars

 

Hipoteza o podložnosti seksualnom iskorišćavanju bazira se na teoriji da su žene i muškarci evoluirali različite reproduktivne strategije, uslovljene različitim obimom obaveznog ulaganja u roditeljstvo (parental investment hypothesis).

Posmatrano iz ugla biologije, da bi dobio potomstvo, muškarac ulaže spermatozoide, koje ionako proizvodi na pretek (85 miliona spermatozoida po testisu dnevno), plus energiju potrebnu za kopulaciju. Nakon toga, teorijski gledano, spreman je da oplodi drugu ženu. Biološka investicija žene je nesrazmerno veća u poređenju s tim: treba joj mesec dana da proizvede jajnu ćeliju; nakon što zatrudni, obezbeđuje ishranu plodu; za vreme trudnoće ne može da uđe u novi ciklus reprodukcije; nakon rođenja deteta sledi period dojenja…

Imajući u vidu opisane biološke postavke, za očekivati je da muški pol bude sklon „rasipništvu“, a ženski oprezniji i izbirljiviji.

Polazeći od činjenice da je ljudski um/mozak evoluirao davno pre prve kontraceptivne pilule i davno pre nego što su se u modernim društvima stekli uslovi da žena uspešno može samostalno da odgaja potomstvo, evolucioni psiholozi hipoteziraju da je ženski um i danas osetljiv na ponašanja koja mogu rezultirati neželjenom trudnoćom i samostalnim podizanjem deteta.

U tom smislu, trebalo bi da bude znatno opreznija u pogledu upuštanja u seks bez obaveza. Muškarac, sledi iz ovakvog teorijskog okvira, nema razloga za brigu na tom planu. Stoga, on bi trebalo da bude osetljiv na naznake ženske spremnosti na neobavezan seks.

Sintagma podložnost seksualnom iskorišćavanju zahteva kratko razjašnjenje. U ovom kontekstu, podložnost da bude seksualno eksploatisana treba shvatiti kao povišenu spremnost žene da stupi u seksualni odnos bez proračuna mogućih posledica.

Iz ugla muškarca, to je potencijal da se žena lakše navede na seksualni čin, a njena lična želja stavi u drugi plan. S obzirom da je reč o seksualnom odnosu čiji eventualni troškovi idu isključivo na teret žene, sa čisto teorijskog aspekta, ona se opravdano može smatrati iskorišćenom čak i ako je inicijator, agresivna zavodnica, prostituka…

 

Šta muškarac čita kao „Da“

 

Da bi testirali hipotezu o podložnosti seksualnoj eksploataciji, istraživači iz Ostina pozvali su grupu studenata oba pola, tražeći od njih da navedu šta kod žene smatraju naznakom da je spremna da uđe u neobavezan seksualni odnos s neznancem.

Tako su došli do spiska od 88 takvih signala: „liže/gricka usne,“ „baca zavodljiv pogled preko ramena,“ „izgleda pospano,“ „pijana je,“ „na drogama je,“ „nosi odeću pripijenu uz telo,“ „debela je,“ „niska je,“ „nije inteligentna,“ „izgleda droljasto,“ „treba joj pažnja,“ „dodiruje svoje grudi,“ …

Sledeće što su istraživači uradili, pronašlli su na internetu fotografije žena koje izgledaju tako da imaju neku od karakteristika sa spiska. Zaseban uzorak, sačinjen od ispitnika koji se po relevantnim parametrima poklapaju s prethodnim, ocenjivao je u kojoj meri su žene sa fotografija reprezentativne za karakteristike s prethodno sačinjene liste.

U narednoj, ključnoj etapi eksperimenta, korišćene su samo one fotografije koje su ispitanici ocenili visoko reprezentativnim.

Odabrane fotografije nasumičnim redosledom prezentovane su uzorku od 76 muških ispitanika. Na njima je bilo da:

(i) svaku fotografiju, odnosno ženu na fotografiji, rangiraju po privlačnosti;

(ii) za svaku od prikazanih žena iznesu procenu o tome koliko bi lako ili teško bilo odvesti je u krevet, primenjujući tehnike „nagovaranja“ u rasponu od standardnog udvaranja i zavođenja do fizičke prisile;

(iii) ocene da li im se svaka pojedinačna žena čini pogodnijom za one-night-stand ili za ozbiljniju, trajniju vezu.

 

Ispostavilo se da fizičke karakteristike koje ukazuju na ranjivost i poljuljano samopouzdanje, kao što su „niska“ i „debela“, nisu bile od uticaja. Muškarci takve žene nisu ocenjivali kao lake mete, ali ih nisu smatrali ni poželjnim – ni za jednokratni susret ni za vezu. Veću težinu, pokazalo se, imale su, psihološke i kvazi-psihološke karakteristike.

Kao najsigurniji signali podložnosti seksualnoj eksploataciji ocenjeni su pospani izgled, izraz lica koji odaje ne preterano inteligentnu ženu, kao i izgled koji upućuje na intoksikaciju. Ispitanici su žene ovih karakteristika ocenili kao žene koje bi lako mogli odvesti u krevet. Ništa iznenađujuće.

Pomalo iznenađujuće, međutim, deluje sledeći nalaz: Subjekti su te iste žene ocenili privlačnijim u odnosu na one koje na fotografijama izgledaju lucidnije i inteligentnije. Opet nimalo neočikavno, prednost koju im daju po parametru atraktivnost, topi se izvan konteksta seksa za jednu noć. Ispitanici, naime, ove iste žene stavljaju na dno liste u pogledu pogodnosti za dugu, ozbiljnu vezu. Ako se držimo okvira teorije evolucije, ovakav zaokret može se objasniti strahom muškarca da bi na duge staze, u vezi s takvom ženom, mogao biti nasamaren.

 

Šta čini dobrog čitača

 

Da li svi muškarci podjednako dobro uočavaju ove naznake ženske vulnerabilnosti, odnosno postoji li tip muškarca koji je posebno osetljiv na njih? Da bi rasvetlila ovaj bitan aspekt hipoteze o podložnosti seksualnom iskorišćavanju, ista grupa istraživača sprovela je novu studiju

Nova grupa muških ispitanika dobila je zadatak da rangira fotografije korišćene u prethodnom istraživanju po potpuno istim kriterijumu kao i ispitanici iz prve studije. Ovog puta, međutim, subjekti su radili i test ličnosti i bili podvrgnuti opsežnom intervjuu o svom seksualnom ponašanju, s posebnim akcentom na odnos prema vezama za jednu noć. Postavljena su im, između ostalih, sledeća pitanja:

Sa koliko partnerki ste imali seksualni odnos, a da niste ni pomišljali na mogućnost da sa njom budete u trajnoj vezi? Koliko često vam se događa da se seksualno uzbudite prilikom kontakta s osobom koja nije vaš partner?

Glavni nalaz ove studije mogao bi da glasi: Sklonost promiskuitetu ide ruku pod ruku s pomanjkanjem empatije i emocionalne topline, a obe ove crte karakteristične su za muškarce koji dobro uočavaju i reaguju na signale da je konkretna žena laka meta. Muškarcima kod kojih nema kombinacije ovih karakteristika ti isti signali jednostavno promiču

Mada je ova studija prvobitno zamišljena kao pojašnjenje-dodatak prethodnoj, prva je objavljena i izazvala je veće interesovanje akademske javnosti nego centralno istraživanje. Iako se radi o tek jednom, ne tako obimnom istraživanju, ono upućuje na zaključak, suprotan centralnoj dogmi evolucione psihologije: da muškarci nisu evoluirali jedinstvenu, uniformnu reproduktivnu strategiju.

Ne samo što svi muškarci nisu jednako osetljivi na signale raspoloživosti koji dolaze od suprotnog pola, nego ni svi koji to jesu nisu spremni ili ne žele da postupe po tim signalima.

 

Zovem se crveno

 

Pomenute dve studije posmatraju zavođenje i seksualnu strategiju iz ugla muškarca. U fokusu je to kako on razume i interpretira neke od bihejvioralnih karakteristika žena. Kako, međutim, stvar izgleda iz ženskog ugla? Čime žene nastoje, ako nastoje, da zainteresuju muškarce i kako im signaliziraju zainteresovanost?

Prema dominantnom stereotipu, na muškarcu je da u zavođenju načini prvi korak, pa i da kasnije vodi igru. Kada se zagrebe ispod površine, ispostavlja se, međutim, da ženska uloga u ovoj igri nije isključivo pasivno-receptivna. Žene, naime, signal da su seksualno zainteresovane muškarcima šalju na niz otvorenih i manje ili više skrivenih načina (čega mogu i ne moraju biti svesne), kao što su verbalni flert, uspostavljanje i održavanje kontakta očima, izazovni položaj tela, provokativna odeća…

 

Da li crvena boja u tome igra posebno značajnu ulogu?

 

U poslednje vreme, ne mali broj psihologa pokušava da odgovori na ovo pitanje. Ideja im nije pala s neba.

Odmaknemo li se do naših prvih ne-humanih srodnika, babuna i šimpanzi, na primer, videćemo da ženke ovih vrsta, kada se približe ovulaciji, zainteresovanost i spremnost na seks iskazuju telesnim ornamentima crvene boje. Može li onda biti da nije slučajno to što veliki gradovi širom sveta imaju crvene distrikte ili ulice crvenih fenjera i što je najzastupljenija i najprodavanija boja ženskog ruža za usne crvena?

 

Drugim rečima, da li je sociokulturna upotreba crvene boje u kontekstu seksualnosti samo produžetak biološke predispozicije?

 

Ako bi to bio slučaj, onda bi trebalo očekivati da žena, svesno ili ne, eksploatiše taj signal kada muškarcu komunicira poruku da je zainteresovana. Da bi testirali ovo predviđanje, Endru Eliot (Andrew J. Elliot) i Adam Pazda (Adam D. Pazda), psiholozi sa Univerziteta u Ročesteru, osmislili su tri zanimljive eksperimentalne situacije:

 

Eksperiment 1

Od dobrovoljnih učesnica u eksperimentu traženo je da zamisle da se priključuju online servisu za upoznavanje. Polovini ispitanica je sugerisano da se radi o sajtu na kojem se upoznaju osobe zainteresovane za neobavezni seks, dok drugoj polovini učesnica nisu data bilo kakva dodatna objašnjenja.

Sve žene iz uzorka ispunjavale su detaljan upitnik koji je sadržao niz pitanja o tome kako bi volele da izgledaju na fotografiji koju će postaviti na svom profilu. Između ostalog, odgovarale su na pitanje o boji košulje koju bi nosile. Na raspolaganju su im bile četiri opcije: crvena, crna, plava i zelena.

Eksperiment 2

Cilj drugog eksperimenta praktično je bio da se utvrdi koliko se rezultati iz prvog podudaraju s realnim stanjem.

Istraživači su odabrali popularni sajt za upoznavanje, na kojem vlasnici profila imaju mogućnost da u polju „interesuje me“ odaberu opciju „neobavezan seks“. Odabrali su 1.000 ženskih profila, od kojih je na polovini bilo selektovano polje „neobavezan seks“, a na polovini neka od ponuđenih alternativa. Potom su pratili zastupljenost četiri boje na profilnim fotografijama.

Eksperiment 3

Kao i u prethodnom eksperimentu, i ovde je fokus bio na realnom ponašanju žena, ali je „zainteresovanost za usputni seks“ drugačije operacionalizovana.

Istraživači su sada odabrali 500 ženskih profila, na sajtu koji inače služi isključivo za pronalaženje partnera za seksualnu vezu. Kontrolnu grupu činilo je dodatnih 500 ženskih profila, ali sa sajta koji izričito propagira upoznavanje radi braka, monogamne veze, potencira značaj ljubavi i romantike. Pogađate, istraživači su potom pratili zastupljenost crvene boje na profilnim fotografijama.

Kakvi su rezultati dobijeni?

Kada se iz sva tri uzorka izdvoje samo subjekti koji pripadaju eksperimentalnim grupama (to su učesnice obuhvaćene varijablom „zainteresovanost za neobavezni seks“), najzastupljenija boja u njihovoj odeći (barem njenom vidljivom delu) nije crvena nego crna. Imajući u vidu da je prosečna starost žena obuhvaćenih eksperimentom iznosila 26.9 godina, te činjenicu da je crna odeća u trendu, ovaj podatak ne treba da čudi.

Druga po zastupljenosti jeste crvena; jedna od ponuđenih/praćenih boja (plava) prva je po zastupljenosti u ukupnoj odrasloj populaciji. Osim toga, kada se posmatraju sve učesnice, realne i virtuelne, u sva tri eksperimenta, onda statistička obrada izbacuje sledeći podatak: Ako žena na profilnoj fotografiji ima komad odeće u crvenoj boji, tri puta je veća verovatnoća da će na svom profilu imati štikliranu opciju „zainteresovana za seks bez obaveza“, nego ako nosi odeću bilo koje druge boje.

Zamislimo na trenutak da je studija za rezultat imala statističku potvrdu hipoteze da žene zainteresovanost za seks signaliziraju crvenom bojom i da je potvrđeno predviđanje da će se to videti na fotografijama koje postavljaju na svojim profilima na društvenim mrežama. Da li bi se to moglo tumačiti kao analog crvenim ornamentima kod ženki babuna i šimpanzi? Ne tako lako i pouzdano.

Nekoliko interesantnih studija, naime, upućuje na zaključak da muškarci crvenoj boji na ženi učitavaju seksualnu komponentu: radije će, kada mogu da biraju, sesti do žene koja na sebi ima nešto crveno; više novca će potrošiti na izlazak sa ženom koja nosi crvenu odeću; ženu u crvenom smatraće spremnijom na stupanje u seksualni odnos.

Ovakvo ponašanje muškarca može se sažeti i uopštiti na sledeći način: Muškarac će veću pažnju pokloniti ženi koja na sebi ima nešto crveno. Kakve to posledice proizvodi?

Kako je svako signaliziranje ipak dvosmerni proces, žena će opisane bihejvioralne tendencije muškarca prevesti u znak da je on smatra privlačnom. Bitno, njegovo ponašanje povezaće s činjenicom da je odevena u crveno.

Tako posmatrano, eventualna (ne)svesna upotreba crvene boje kao signala muškarcu o seksualnoj zainteresovanosti, može se objasniti barem dvojako:

(i) teorijom da je reč o biološki usađenoj predispoziciji;

(ii) hipotezom da se radi o implicitno naučenoj asocijaciji, pretvorenoj u pravilo koje bi moglo da glasi otprilike ovako: „Ako nosim crveno, zadobiću naklonost muškarca.“

 

IZVOR mindreadingsblog