18 maj POSLEDICE STRAHA
Kada osetimo strah, oslobađaju se adrenalin i kortizol, hormoni stresa koji ubrzavaju srce da bi pumpalo više krvi i kiseonika u mišiće i pripremilo nas da izbegnemo situaciju koje se plašimo. Tada vitalni organi rade na minimumu da bi se uštedela energija dok opasnost prođe.
Ako nas juri lav, onda će adrenalin obaviti zadatak i naši osnaženi mišići će nas spasiti trenutne opasne situacije. Međutim, ako sedimo u autu i nerviramo se zbog saobraćajne gužve, adrenalin se neprekidno luči a mišići su neaktivni i sav višak adrenalina ne služi stvarnim potrebama već oštećuje organe, pre svega srce i kardiovaskularni sistem.
U današnje vreme smo neprekidno bombardovani stresom. Stres kada nas sat ujutru probudi, gužva u saobraćaju, problemi na poslu, obaveze, negativne vesti na televiziji i u novinama, negativni ljudi, nedostatak novca…
Ako dodamo tome i to da smo svake dve godine izloženi medijskoj propagandi o „smrtonosnim epidemijama”, za koje se kasnije ispostavi da su bile lažirane, čudo je da smo živi.
Sve to doprinosi da smo neprestano u stresu i da naši vitalni organi neprestano rade na minimumu što neminovno dovodi do ozbiljnih bolesti.
Da li ste čuli za nocebo efekat?
Nocebo efekat (suprotno od placeba), je moć autoriteta da utiče na verovanje pacijenata da li će umreti ili živeti. Pacijenti počinju da umiru onog trenutka kada im doktor kaže koliko im je još života ostalo. Doktor može lošim prognozama i negativnim stavom da izazove ogroman strah kod bolesnika i na taj način doprinese težem toku bolesti ili ćak i smrti.
Setimo se eksperimenta sa giljotinom. Kada su čoveka ubedili da ga vode na giljotinu i da će umreti, a umesto giljotine su pustili da na njegov vrat padne peškir natopljen toplom vodom, da simulira krv, on je umro istog trenutka jer je verovao da će umreti.
Kada nekome na primer, kažemo da ima rak, već posle nekoliko sati će ćelije imunog sistema prestati sa radom, jer su upornim i dugogodišnjim ponavljanjem da je rak smrtonosna i neizlečiva bolest, ljudi programirani da umiru.
Dok smo u stresu i u programu smrti, ćelija zatvara svoju membranu i ne prima hranljive materije, niti otpušta toksine, pa tako ćelija za ćelijom izumiru.
Kako da se oslobodimo stresa?
Da bi smo bili zdravi, pre svega je neophodan pozitivan mentalni stav.
Treba se deprogramirati od medijskih programa, ugasiti televizor, ne čitati novine, mediji po pravilu šire uznemirujuće vesti (jer se dobra vest ne prodaje), i koncentrisati se na zdrav zivot, fizicke aktivnosti u prirodi, izbegavati negativne ljude, slušati umirujuću muziku i razgovarati o pozitivnim temama.
Trebamo se fokusirati na ono što želimo a ne na ono što ne želimo. Ne treba ponavljati “imam ovu ili onu bolest” jer se time etiketiramo i zadržavamo bolest.
Pozitivan stav i osmeh su veoma važni faktori dobrog zdravlja.
Kada smo zabrinuti, zatvorimo oči i nekoliko puta udahnimo duboko. Ova jednostavna ali veoma moćna praksa, će usporiti rad našeg srca a stisak simpatičkog nervnog sistema, koji nas drži u grču, će popustiti.
Ne treba zanemariti i zdravu ishranu sirovim voćem i povrćem, kretanje u prirodi, čist vazduh i vodu, sunčanje i pravilno spavanje.
Strah je kao dete koje uplašeno vrišti. Kako ćemo ga smiriti? Tako što ćemo ga zagrliti i reći mu: – volim te.
Stavimo ruke na naše srce, zatvorimo oči i recimo: – volim te. Grč će nestati.
Ne zaboravimo da je ovaj vidljivi svet samo senka nevidljivog duhovnog sveta. Sve se najpre dogodi tamo pa se tek onda spušta u ovaj svet iluzija. Kreirajmo dobar, zdrav, miran, radostan svet svojom slobodnom voljom. Ne dozvolimo da našom voljom upravljaju profiteri od naših bolesti i strahova. Ako mi ne upravljamo našom podsvešću, neko drugi će to umesto nas raditi.
Ne dozvolimo da budemo lutke u nečijim rukama.
Dr Sladjana Velkov