16 okt Panični napadi

HELLO WORLD...

Panični napadi su iznenadni, intenzivni talasi straha ili nelagode koji mogu trajati od nekoliko minuta do pola sata, iako osećaj straha ili anksioznosti može potrajati duže. Napadi obično dostižu vrhunac u roku od 10 minuta. Oni su jedan od simptoma paničnog poremećaja, ali se mogu javiti i kod drugih anksioznih poremećaja ili nezavisno od njih.

Simptomi paničnih napada

Telesni i emocionalni simptomi paničnog napada mogu biti vrlo intenzivni i uključuju sledeće:

1.Palpitacije (ubrzan rad srca) – Osoba može osetiti ubrzan ili nepravilan rad srca, kao da srce “preskače”.
2.Znojenje – Pojačano znojenje, naročito dlanova i čela.
3.Drhtavica ili tremor – Mnogi ljudi osećaju da im telo ili udovi drhte.
4.Osećaj gušenja ili otežano disanje – Kao da nema dovoljno vazduha ili kao da je teško uzeti dubok udah.
5.Bol u grudima – Ovo može biti zbunjujuće jer neki ljudi misle da imaju srčani udar.
6.Vrtoglavica, osećaj nesvestice – Osoba može osećati da gubi ravnotežu ili da će se onesvestiti.
7.Osećaj nestvarnosti (depersonalizacija) – Osoba može osećati kao da nije prisutna u svom telu ili kao da je okruženje nestvarno.
8.Strah od gubitka kontrole ili “ludila” – Panični napadi često izazivaju osećaj potpune bespomoćnosti.
9.Strah od smrti – Panični napad može biti toliko zastrašujuć da osoba ima osećaj da će umreti.

Uzroci paničnih napada

Razlozi zbog kojih osoba doživljava panične napade mogu biti kompleksni i uključivati kombinaciju bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.

…Genetika: Ako imate člana porodice sa paničnim poremećajem, veća je verovatnoća da ćete i vi razviti ovaj poremećaj.
…Stres: Trajni ili akutni stres, poput gubitka voljene osobe, razvoda, ili finansijskih problema, može biti okidač.
…Hemijska neravnoteža u mozgu: Neurotransmiteri kao što su serotonin i norepinefrin igraju ključnu ulogu u regulisanju anksioznosti i straha. Promene u njihovom nivou mogu doprineti nastanku napada.
…Fiziološki okidači: Kofein, nikotin, određeni lekovi ili droga mogu izazvati panične napade kod osetljivih pojedinaca.

Kako se panični napadi razlikuju od anksioznosti?

Iako su panični napadi i anksioznost usko povezani, oni nisu ista stvar. Anksioznost je dugotrajan osećaj brige, strepnje i napetosti, dok su panični napadi kratki, ali intenzivni. Anksioznost se razvija postepeno i može biti prisutna hronično, dok panični napad dolazi iznenada i ima vrhunac straha i fizičkih simptoma.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza paničnog poremećaja zahteva pažljivo ispitivanje simptoma i isključivanje drugih medicinskih stanja, kao što su problemi sa srcem ili disanjem. Terapija za panične napade i poremećaje može uključivati:

…Kognitivno-bihevioralnu terapiju (KBT): Ova vrsta terapije pomaže osobi da prepozna i promeni obrasce misli koje dovode do paničnih napada.
…Terapija izlaganjem: Cilj ove terapije je da osoba postepeno bude izložena situacijama koje izazivaju napade, čime se smanjuje reakcija straha tokom vremena.
….Lekovi: Antidepresivi kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) ili lekovi protiv anksioznosti (benzodiazepini) mogu se propisati.
…Tehnike relaksacije i disanja: Vežbe disanja, meditacija i joga mogu pomoći u smanjenju fizičkih simptoma anksioznosti.

Samopomoć i prevencija

Ljudi koji pate od paničnih napada mogu preduzeti određene korake kako bi smanjili učestalost ili intenzitet napada:

…Pravilno disanje: Vežbanje dubokog, kontrolisanog disanja može pomoći u smanjenju simptoma napada.
…Izbegavanje stimulansa: Kofein, nikotin i alkohol mogu pogoršati simptome, pa bi ih trebalo izbegavati.
…Vežbanje: Redovna fizička aktivnost može smanjiti nivo anksioznosti i stres.
…Opuštanje i meditacija: Ove tehnike mogu pomoći u boljoj kontroli misli i fizičkih reakcija na stres.

Zaključak

Panični napadi su intenzivni i mogu biti izuzetno zastrašujući, ali su oni fiziološki bezopasni i mogu se lečiti. Ključno je tražiti pomoć i podršku, jer se kroz adekvatnu terapiju i promene životnog stila može značajno poboljšati kvalitet života osobe koja ih doživljava.

NE ŠIRE SE VIDICI U USKOJ SREDINI!