04 maj Opterećenost i nemar po pitanju izgleda su dve strane istog problema – koji imaš sa samim sobom!
Jasno je da opterećenost fizičkim izgledom, dijetama, plastičnim operacijama, vodi u krajnost koja nije nimalo zdrava. S druge strane, imamo potpunu nemarnost, skroz zapuštene ljude i ideologiju “bitno je da se osećaš dobro u svojoj koži.
ijedna krajnost nije zdrava, složićemo se mnogi, međutim, pitanje na koje ćemo pokušati da odgovorimo danas je šta se krije iza toga? Razgovaramo sa Ninom Tomović, sertifikovanim bihejvioralnim koučem.
Obično počinje s dijetama, a završava se potragom za plastičnim hirurgom koji treba da ispravi greške prethodnog. Svako od nas poznaje barem jednu osobu koja je izmenila svoj fizički izgled do neprepoznatljivosti. Šta je primarni motiv takvih ljudi?
– Motiv je želja da se po svaku cenu uklope u ono što svet propagira kao standard. U jednoj od knjiga čuvenog Umberta Eka “Istorija lepote”, može se videti kako se lepota menjala kroz vekove, na koji način je služila društvu i koliko je zapravo moćno oruđe za postizanje raznoraznih ciljeva, ali kod mnogih i nosilac otežavajućih okolnosti.
Kako god je kao pojedinci tumačili, lepota je nešto na šta reagujemo svim čulima – sredstvo koje nam pomaže prilikom podizanja samopouzdanja i koje nas uz rad na duhovnom, intelektualnom i obrazovnom aspektu može približiti onome što smatramo da je savršenstvo. Većina i dalje smatra da je moguće dostići ideal, iako mahom rade samo na svojoj spoljašnjosti.
Naravno, postoje ljudi koji imaju niz realnih, racionalnih razloga za drastičniju promenu svoje spoljašnjosti. Razlozi mogu biti zdravstvene prirode, u šta spadaju i psihološki problemi zbog kojih patimo, a mogu relativno lako biti uklonjeni modernom estetskom hirurgijom, i zaista osobi povratiti samopouzdanje i promeniti život iz korena. Zlatna sredina je ono što valja pronaći, kao i pravi motiv za odluku da se podvrgnemo bilo kojoj drastičnijoj promeni fizičkog izgleda.
Mogu li uopšte intervencije tog tipa da reše primarni problem i zašto?
– Zavisi od toga šta je problem. Ukoliko imate osobu koja ima veoma izražen nos koji mu pritom smeta zbog devijacije koja često prati takvu fizionomiju, ili osobu koja ima veoma klempave uši, kao i ženu kojoj nedostaju skoro u potpunosti ženski atributi, sasvim je prirodna njihova želja da naprave nekakvu promenu ukoliko se ne osećaju dobro u svojoj koži.
Nije svaka estetska promena alarm za psihički nestabilnu osobu, niti je svaka korekcija sinonim za plastiku.
Razlika, kao i uvek, leži u samosvesti pojedinca. Postoje ljudi koji u svojim 20-im godinama imaju izvršenih preko 50 operativnih zahvata. U ovom slučaju krivica nije samo njihova, iako su punoletni. Krivica leži u etici i moralnim načelima svetskih doktora koji pristaju da vrše na jednom pacijentu niz zahvata za koje se već nakon drugog može utvrditi uzrok problema, samo da se više sarađuje sa stručnim licima iz oblasti psihologije, odnosno, da se takvi klijenti šalju prvo na psihološke konsultacije.
Međutim, estetska hirurgija je veoma unosan posao koji danas doživljava vrhunac upravo zbog porasta psihički nestabilnih osoba koje odlaze u krajnost, bez rešenja za problem. Naprotiv, kreirajući mnogo ozbiljniji, koji sada prate ne samo psihološki razlozi već i niz ozbiljnih rizika po opšte zdravlje koji nose ovakve intervencije.
Šta je to što osoba koja želi da postane atraktivna poput nekog uzora s Instagrama treba zapravo da promeni kod sebe?
– Da se otarasi ideje o uzoru. Za čoveka je korisno da uviđa uspeh i kvalitete drugih, ali ne i da razvija patološku potrebu da bude kao neko. Vas može motivisati nečiji uspeh, ali samo u sklopu vlastite ličnosti. Sve mimo toga je pošast koja hara savremenim društvom kloniranih.
Kakva nastojanja su realna, normalna? Kako realno sagledati sebe i stvoriti optimalnu viziju sebe?
– To je nešto što razvijamo od malena, i na šta u mnogome utiču okolnosti u kojima rastemo. Odnos sa roditeljima, njihove ličnosti, njihov lični i odnos prema nama, kao i afiniteti, uverenja i vrednosti bližnjih na temu lepote, samopouzdanja, uspeha.
Zato je izuzetno važno da ukoliko ste roditelj, znate šta radite.
Vaspitanje je mnogo više od mogućnosti da jedno malo biće održite samo živim i zdravim, oslanjajući se na sistem koji će uraditi ostalo.
Realno sagledavanje sopstvene ličnosti zavisi od niza faktora koji u svojoj suštini uopšte nemaju veze sa lepotom, u bazičnom smislu. To je proces koji ima svoje faze i prati naš razvoj i odrastanje, a deo je razvijanja socijalne i emocionalne inteligencije pojedinca.
S druge strane, rekosmo da postoji i ona druga krajnost, te tako imamo nalet ljudi s prekomernim brojem kilograma koji poručuju da se osećaju idealno u svojoj koži i da ih nije briga za mišljenje okoline. Da li ih stvarno nije briga?
– Neke od njih zaista nije briga. To im omogućava današnji trend po kojem je sve dozvoljeno samo ako se mi sami dobro osećamo. Naravno, ovo je uvek osetljiva tema, jer među gojaznima ili fizički zapuštenim osobama postoji veliki broj onih sa ozbiljnim fizičkim i mentalnim tegobama iza kojih leži koren njihovog problema koji se manifestuje kroz prejedanje ili potpunu nezainteresovanost za poruku koju šalju svetu o sebi kroz svoj fizički izgled.
Sviđalo se to mnogima ili ne, to kako izgledamo je veoma jasna, neverbalna komunikacija, koja često govori više od bilo kojih reči ili CV-a.
Da li mentalno zdravu osobu ne treba da bude briga šta drugi misle o njemu, konkretno o fizičkom izgledu?
– Čovek može biti potpuno mentalno zdrav, odnosno, bez ikakvih mentalnih poremećaja, a ujedno osoba koja ima problem ili je disfunkcionalna u nekom segmentu života. Iako je već dugo vremena zastupljen svetski trend na temu toga kako apsolutno ne treba da nas bude briga šta drugi misle o nama dokle god smo mi zadovoljni i srećni, ovo je ujedno jedna od najnetačnijih životnih premisa.
Čovek ne živi u izolaciji i mimo sveta, odnosno – društva. Ukoliko ste se odlučili za život u civilizaciji to znači da vaša egzistencija zavisi od toga kako i koliko ćete se obrazovati, koliko ste sposobni, da li ste spremni na saradnju, prijatni, profesionalni, radite li na svojoj emocionalnoj inteligenciji kako biste ostvarili što kvalitetniji partnerski odnos, kasnije se ostvarili kao roditelj, i tako dalje.
Ukoliko dakle, živite zajedno sa ljudima, nemoguće je, i potpuno neprirodno da vas ne bude briga šta drugi misle. To bi značilo da imamo najezdu individua koje su potpuno neprihvatljivog društvenog ponašanja – ljude koji bez zadrške i razmišljanja govore i ponašaju se isključivo instiktivno. Vrlo brzo, nastao bi kompletan haos u društvu kada ljude zaista ne bi bilo briga šta drugi misle o njima, i kako treba modelovati svoje ponašanje, pa i izgled zarad sveopšteg utiska koji ostavljamo, a sa određenim ciljem. Naravno, treba podvući crtu između uticaja vama nebitnih ljudi, i uticaja bliskog okruženja na odluke, postupke, odabire koje pravimo.
Ljudi koji jasno pokazuju i žive stav po kojem im nije važno šta drugi misle o njihovom fizičkom izgledu imaju drugačije prioritete i vrednosti, ili pokušavaju da zatome određen problem, najčešće vezan za samopouzdanje, time što žargonski “igraju iz kontre” odsnosno, u nekim slučajevima osoba nije sigurna da će uspeti da promeni svoj izgled na bolje, niti zna kakav je život čeka van zone komfora u kojoj se trenutno nalazi, i zato prihvata svoje trenutno stanje sa svim nelagodama koje joj ono možda pričinjava, nemajući dovoljno alata da u isto vreme započne psiho-fizičku promenu. Tu često nailazimo na poricanja, nihilizam, beg od realnosti, i tako dalje.
Šta je suštinski problem gojaznih ljudi (ne mislimo na ljude koji su se ugojili usled bolesti, već na one koji su sami sebe doveli u to stanje)?
– Prejedanje predstavlja pokušaj popunjavanja određenih emocionalnih praznina. Hrana zbog koje se najčešće gojimo ima efekat trenutnog podizača raspoloženja. Usled lučenja određenih hormona mi dobijamo sliku prividne sreće koja, naravno, ni najmanje ne otklanja realan problem. Takođe, danas je posledica gojaznosti kod mladih i deo porodičnog problema koji se tiče kulture ishrane. Iako živimo u dobu u kojem je imperativ zdrava ishrana i vežbanje, ljudi su mahom “nepismeni” na ovu temu.
Iz dva razloga: prvi je zatrpanost ogromnim brojem informacija, gde je mnogima teško da utvrde šta je zapravo primenjivo na njih, ili šta je istina. A drugi razlog je kultura ishrane koju stičemo u porodici. Da li se jelo za stolom, da li je čitava porodica obedovala zajedno kada je bar jedan obrok u pitanju, da li je naša majka kuvala, da li su roditelji preneli na nas svoje lične kulinarske afinitete, jesu li nas naučili pravilno raspoređenim obrocima, kakve su porodične navike u ishrani, i tako dalje. Oscilacije u kilaži su potpuno normalna stvar. Onog momenta kada hrana za nas počne da predstavlja “saborca”, “drugara”, “utočište”, tada nastaju problemi.
Čega su oni, zapravo, gladni?
– Različitih stvari. Od ljubavi, pažnje, preko potvrde lične vrednosti u odnosu na roditelje, partnera, poslovno okruženje. Odnos prema sebi i svom telu kao hramu našeg bića, je odnos prema životu kao daru od Boga, prirode, univerzuma. Kada stvari ne idu onako kako bismo želeli, često posežemo za instant rešenjima za bolje raspoloženje. Prekomerna gojaznost je nalik bolestima zavisnosti, i tako je treba tretirati. Prvenstveno, psihološki. Imamo toliko primera kada ljudi prelome i učine sve da telo dovedu u red. Oslabe po 30-40 kilograma, izvrše teške operacije skidanja viška kože, dovedu svoje zdravlje u red, i nakon 6 meseci se ponovo ugoje.
Način na koji posmatramo hranu, i šta ona predstavlja za nas je način koji pravi razliku između ljudi koji jedu da bi živeli i onih koji žive da bi jeli.
Koji je prvi korak u osvešćivanju, obe pomenute grupacije?
– Vođenje dnevnika ishrane i navika. Nakon mesec dana, ili par nedelja imaćete kristalno jasnu sliku gde grešite. Nakon toga, obavezna je konsultacija sa psihologom i nutricionistom, kao i sa lekarom opšte prakse, kako bi se utvrdilo zdravstveno stanje i napravio plan promene.
Šta zapravo znači dobro izgledati? Znamo da je privlačan fizički izgled individualna i diskusiji podložna stavka; nego, koje su to životne navike i principi pomoću kojih svako od nas može da izvuče svoj maksimum?
– Dobar izgled nije samo vezan za spoljašnjost, već je to prvenstveno energija kojom odišemo. Energija je takođe individualna stvar i veoma varira, ali kada su naš um i telo u skladu, onda je upravo energija kojom zračimo ono što privlači druge da nam udele kompliment na temu dobrog izgleda. Čovek može da kamuflira svoju spoljašnjost određeno vreme. Međutim, ako postoji kvar unutra, nešto što vas muči duže vreme, što vas sapliće da se ostvarite na određenom planu, to će se svakako reflektovati na vašu spoljašnjost, kad-tad. Kao i na vaše zdravlje.
Maksimum koji čovek može da izvuče iz sebe zavisi od nivoa samosvesti i percepcije koje nas dovode do rada na socijalnoj i emocionalnoj inteligenciji koje stalno spominjem kao dva presudna faktora za nečiju životnu sreću. Kada se tu stvari poslože, onda su određeni segmenti poput ishrane, fizičkog izgleda, i tako dalje, samo crtica, a ne balast koja vam određuje život.
https://vladarka.com/11-tipova-ljudi-koji-vam-zagorcavaju-zivot/
Zapad nam je prvo nametnuo anoreksično mršave manekenke, zatim estetsku hirurgiju (čitaj pumpanje silikonima i besomučno botoksiranje), naposletku i “plus sajz” modele. Kako ostati zdravog razuma kad nam se abnormalnosti serviraju kao nešto ne samo normalno, već i poželjno?
– Zapad diktira trendove koji u određenom trenutku u istoriji dovode čovečanstvo u potčinjen položaj nemislećih bića kojima je lako manipulisati zarad raznih ciljeva – od formiranja potrošača koji žude za određenim životnim stilom, do promene čitavog sistema uverenja, vrednosti i navika na osnovu kojih se dešavaju korenske promene u društvu. S jedne strane, danas se čini da imamo slobodu veću nego ikada da izgledamo, ponašamo se i govorimo šta želimo, i to daje privid evolucije tj. napretka, a zapravo cenzura je veća nego ikada, jer ukoliko samo i pisnete na neku od tema koje se bave danas veoma popularnim svetskim pitanjima/trendovima u koje spadaju gojaznost, lepota i tako dalje, bivate momentalno etiketirani kao diskriminator, u određenim slučajevima – homofob, kao šovinista, fašista, i primorani ste da se izvinjavate što ste iskazali stav suprotan onome što zapad nalaze kao standard.
Veličanje raznih disfunkcionalnosti i devijacija, danas je u ekspanziji, a čovek se može zaštititi isključivo negovanjem kritičke svesti i individualizma.
Važno je istaći da su čak i najgori trendovi – prolazni. Koliku štetu će napraviti ovi današnji, ostaje da vidimo. Čini se već sad da je veoma velika. Naročito kada pogledamo mlađu populaciju.
Da si estetski hirurg, šta bi rekla devojci koja dođe kod tebe u ordinaciju s namerom da uveća usne za pet brojeva?
– Da simulaciji ženskog polnog organa nije mesto na licu.
A da si krojač i da kod tebe dođe ekstremno gojazna osoba s zahtevom da joj napraviš haljinu u kojoj će izgledati seksi?
– Da izabere materijal, boju i kroj. I održi mi čas iz samopouzdanja.
Glavna pravila dobrog izgleda by Nina:
- Genetika
- Psihičko i fizičko zdravlje
- Socijalna i emocionalna inteligencija
- Obrazovanje
- Stil
