12 jul Neverstvo – Razumeti ne znači opravdati
U priči o neverstvu punoj zavrzlama stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju.
Kada je u pitanju neverstvo, reč koja sigurno ne pada na pamet jeste “ljubav”. Ali nju nikako ne treba zaobići, smatra psihoterapeut Estel Perel, koju smatraju jednim od najboljih stručnjaka za seks i veze. Ona je, baveći se apsolutno temom broj jedan u svetu – neverstvom, pokušala da objasni različite njegove aspekte, kao i odnose između muškaraca i žena, i najvažnije pitanje: zbog čega srećni ljudi varaju.
Kako kaže, kada postoji treći, očekuje se da ti susreti budu oslobođeni emocija. Ali za mnoge žene povod za preljubu jeste telesna želja, a mnogi muškarci sa strane zadovoljavaju kompleksne emocionalne potrebe – uključujući i one muškarce čiji bračni izleti naginju ka neobaveznim ili komercijalnim osvajanjima. Ovo piše u svojoj knjizi Neverstvo – Razumeti ne znači opravdati (Psihopolis 2018, prevod Kornelija Rakić Odri).
Ono često opravdanje nevernih “da je seks samo seks” ona pretvara u pitanje i daje odgovor kroz tri primera svojih klijenata. Sva trojica u vezama ili braku, zanemaruju svoje obaveze prema partnerima i traže zadovoljenje u plaćenom seksu, u slučaju prvog, drugi u masaži, a treći u porno-filmovima. Gart, ispostaviće se da je imao u detinjstvu ono o čemu je pisao Teri Rijal, autor mnogih radova o muškarcima u vezi, a što opisuje kao jedan naročito “nesretan trougao” između “moćnog, neodgovornog i/ili nasilnog oca, zavisne, ponižene majke i slatkog sina koji se našao u sredini između njih”.
Ovi sinovi grade nezdravo isprepleten odnos s majkom, a kao odrasli ljudi “počinju da se plaše svojih emocija”, piše Estel. Oni su osećajne duše, koje smatraju da moraju odbaciti svoja osećanja i preuzeti odgovornost za majčinu sreću, kao i za sreću žena koje im se nađu u životu. Rijal ovu pojavu naziva “traumom intruzije”, koja ne živi samo u psihi nego i u telu – otud njena moć da inhibira fizičku intimnost.
Emocionalna rezonanca između njegovog odnosa s roditeljima i odnosa sa suprugom toliko je jaka da dovodi do nesrećnog unakrsnog preplitanja. Sledi osećanje da je seks “nešto loše” i bezmalo incestuozan. Kada je partner previše familijarizovan, seksualni odnos će neminovno stradati. Koliko god da izgleda ironično, tog trenutka će tabu neverstva manje izgledati kao prevara nego seks kod kuće, objašnjava Estel.
Ljubav uvek sa sobom nosi osećanje odgovornosti i brige za dobrobit voljene osobe. Ipak, nekima ova prirodna osećanja teže padaju, pogotovo kada je dete moralo da bude roditelj svojim roditeljima. Sa istančanim osećanjem prema krhkosti osobe koju voli, on nosi breme koje ga sprečava da se oslobodi, što bi bilo neophodno za erotsku intimnost i uživanje. Setite se igre poverenja koju igramo kao deca, navodi ona: pustimo se da padamo unazad na nekoga ko treba da nas uhvati.
Tako je i u seksu – možete se pustiti samo ako imate poverenja da je vaš partner čvrst i da će moći da prihvati silu vaše telesne žudnje. Kao u slučaju njenog klijenta Garta, koji je gledao nasilnog oca alkoholičara, ponašanje kakvo ispoljavaju pokazuje ovu unutrašnju podelu. Mnoge su varijacije razilaženja ljubavi i žudnje, kako za muškarce, tako i za žene. Ali u slučaju Garta se radi o ranama iz detinjstva.
Estel kaže da je svom klijentu, koji je seks tražio kod drugih, objašnjavala da je za žudnju potreban određeni stepen agresije – ne nasilne, nego nametljive energije koja gura napred. Ona vam omogućava da ganjate, da želite, da uzmete, pa čak i da seksualizujete svog partnera.
Istaknuti seksolog Robert Stoler ovu vrstu objektivizovanja opisuje kao neophodan sastojak seksualnosti – ona ne znači da se prema drugoj osobi odnosite kao prema objektu, već da je gledate kao nezavisno seksualno biće. Time se stvara zdrava distanca, koja vam dozvoljava da erotizujete svog partnera, što je neophodno ako želite da održite seksualne odnose sa osobom koja postaje deo porodice.
Kod muškaraca koji se plaše svoje agresije i žele da je ograde i izoluju, seksualna žudnja se otuđuje od ljubavi. U njihovom slučaju, što je emocionalna intimnost veća, to je jači i otpor prema seksu. Muškarci s ekstremnom verzijom ovog razdora često su puni ljubavi prema partneru, ali ne osećaju seksualno uzbuđenje, dok istovremeno nezasito konzumiraju tešku pornografiju ili se upuštaju u različite vidove ugovorenog seksa. U tim bezemocionalnim kontekstima njihova žudnja se slobodno može ispoljavati bez straha da će povrediti voljenu osobu.
Raskol između ljubavi i požude javlja se u mnogim oblicima. Kod nekih se manifestuje kada partner postane roditelj – svojom voljom, ili protiv nje, navodi ova psihoterapeutkinja. Može da bude po klasičnoj šemi: “U braku sam sa osobom kao što je moja mama/moj tata”, ili upravo suprotno: “U braku sam sa osobom koja bi mogla da mi bude mama/tata koju/koga nikada nisam imao/imala.”
Može biti u pitanju samo majčinstvo. “Jedna žena mi je pričala da, kad je bila trudna s prvim detetom, njen muž je nije pipnuo od trenutka kada je stomak počeo da joj se vidi, do momenta kada je oslabila posle porođaja. Isto je bilo i s drugom trudnoćom.”
“Razdor između ljubavi i žudnje predstavlja najteži scenario preljube s kojim se susrećem”, navodi.
Estelin drugi klijent, Skot, primer je čoveka koji je veze tražio preko Tindera, zadovoljavao se pornografijom, umesto svojom lepom verenicom. On, kako je seksualno obrazovanje započeo u svlačionici, muževnost izjednačava sa seksualnim učinkom i nosi čitav niz očekivanja.
I zaista, kako kaže Estel, muška seksualnost zavisi od unutrašnjeg života muškarca. Ona je više od pukog biološkog nagona. Seksualni odnosi, pol i identitet se kod muškarca duboko prepliću. Ako muškarac ima manjak samopouzdanja ili je depresivan, usamljen, oseća stid ili krivicu, onda sve ovo direktno utiče na to kako će se osećati u seksualnom smislu. Ako se smatra neuspešnim, loše građenim, siromašnim, to može direktno da utiče na njegovu sposobnost da se uzbudi.
Muškarci će svoje unutrašnje nemire stišavati pribegavanjem emocionalno manje zahtevnim oblicima seksa, koji uključuju i samozadovoljavanje i plaćeni seks. “Zapravo, rekla bih da je nivo odvajanja usled seksualnih fiksacija direktan odgovor na svu tu napornu emocionalnu rastrzanost.
I baš zato što je muška seksualnost toliko relaciona, mnogi muškarci traže seksualne prostore koji su upravo suprotni, gde ne moraju da se konfrontiraju sa svojim strahovima, nemirima i nesigurnostima, koji bi i najvatrenijeg pastuva učinili mlitavim. Stepen slobode i kontrole koji traži u svojim anonimnim susretima često je proporcionalan zamršenosti odnosa u vezi”, navodi ona.
Možda uopšte ne bi trebalo da nas iznenađuje to što se u svetu u kojem muškarci dobijaju zbunjujuće poruke o tome ko su i ko bi trebalo da budu, toliko njih radije opredeljuje za pornografiju, plaćeni seks ili anonimne sastanke umesto za intimnost u vezi.
I Estel postavlja ključno pitanje: da li je seks, kada je “samo seks”, bilo plaćen, bilo seksualna igrica, samo seks, kada je čitav taj poduhvat postavljen tako da se izbegnu određene emocionalne zamke i zadovolji mnoštvo neizrečenih emocionalnih potreba? Kada se muškarac oseća usamljeno ili nevoljeno, depresivan je, nervozan, nesposoban, kada ne može da se intimno ili emocionalno veže, da li on tada kupuje samo seks ili i toplinu, ljubaznost, prijateljstvo, beg, kontrolu i samopotvrđivanje u istom paketu sa seksualnim odnosom?
“Seksualnost je društveno prihvatljiv jezik posredstvom kojeg muškarci mogu da dosegnu niz zabranjenih emocija. Nežnost, mekoća, ranjivost i brižnost tradicionalno nisu namenjene muškarcima. Telo je mesto na kojem oni traže da zadovolje ove potrebe skrivene u seksualizovanom jeziku. Kada za muškarce kažemo da oni žele samo seks, možda to ipak ne bi trebalo bukvalno shvatiti. Seks predstavlja ulazak u njihovo emocionalno predsoblje.”
