Većina poznatih autora iz oblasti neverbalne komunikacije kao što su Dezmond Moris, Pol Ekman, smatra da se laganje lakše otkriva po pokretima u donjem delu tela, (najmanje su pod svesnom kontrolom). Ljudi koji lažu ili zadržavaju informaciju vrpoljiće se u stolicama naslanjajući se prvo na jednu pa na drugu stranu, prekrštaće često noge kao da žele da pobegnu iz situacije. Pokreti šaka, ruku i nogu, usmereni su ka sopstvenom telu. Na primer, kada pokazuje da je srećan, iznenađen ili tužan, ekspresija će biti ograničena na pokrete usana, za razliku od prirodne koja uključuje celo lice i telo.

Kvantitet ispoljenih emocija, u pogledu pravovremenosti nastajanja, intenziteta i dužine trajanja, odstupa od normale. Ispoljavanje emocija je odloženo, traje duže nego što je normalno i iznenada se prekida. Takođe je poremećen odnos između verbalne i emocionalne ekspresije, one ne idu istovremeno, već nakon verbalne postoji kratka pauza. Lažljivci obično skrivaju dlanove, ne sede uspravno, izbegavaju kontakt očima i koriste se negativnom gestikulacijom,(diranje nosa ili ušiju) jer se, zbog laganja, osećaju loše.

 

KRETANJE OČIJU ZA VREME RAZGOVORA:

Možda ste primetili da, kada nekoj osobi postavite pitanje, ona skreće pogled u drugom smeru. Istraživanja su pokazala da postoji veza između kretanja očiju dotične osobe sa onim o čemu u tom trenutku razmišlja. Postoji šest različitih pravaca u koje osoba može da gleda – gore desno, gore levo, srednje desno, srednje levo, dole desno i dole levo. Svaki od tih pravaca odražava ono o čemu osoba trenutno razmišlja. Ako osoba gleda gore levo znači da u tom trenutku konstruiše sliku u mozgu, dok gledanje gore desno znači da se priseća nečega. Tako, ako osoba s kojom razgovarate gleda gore levo dok vam nešto priča, verovatno u tom trenutku smišlja priču koju namerava da ispriča , što može da znači kako vas laže.

 

NEDOSLEDNOST U PRIČANJU:

Ako imate priliku da s nekom osobom razgovarate o istoj temi više puta u različitim situacijama, najverovatnije ćete svaki put čuti promenjenu verziju događaja. Zaboraviće šta je tačno rekla, dodati nešto potpuno novo ili izostaviti nešto što je pre spomenula. Bez obzira na vrstu nedoslednostii, to je znak da osoba verovatno laže.

 

NERVOZA:

Skoro svaka osoba koja laže oseća nervozu, iako ona može da bude više ili manje izražena, što zavisi od “profesionalnog iskustva” lažljivca. Ako želite da znate da li vas neko laže, posebno obratite pažnju na njegovo stanje i pokušajte da što više inisitirate na razgovoru o sumnjivoj temi kako bi ga što više unervozili. Neki od znakova nervoze su grickanje noktiju, nemir, znojenje, trljanje dlanova o nogu, lupkanje nogama i igranje sa stvarima koje nosi u džepu.

 

IZBEGAVANJE ODREĐENE TEME:

Osoba koja želi nešto da sakrije verovatno će izbegavati spominjanje te teme i uporno skretati razgovor na nešto drugo. Pokušajte da razgovarate o bilo čemu što je povezano s temom bez direktnog spominjanja teme i obratite pažnju pokušava li osoba da promeni temu.

 

NEDOSTATAK SAMOUVERENOSTI:

Albert Mehrabian, jedan od istraživača koji su proučavali kako se ljudi ponašaju kada prenose istinite poruke, a kako kada lažu, našao je da oni koji lažu manje govore, sporije govore i prave više grešaka u govoru. Lažov će koristiti vaše reči da odgovori na postavljeno pitanje. Ponekad može da izbegava “laganje” ne odgovarajući direktno, tj. izbegavaće odgovore umesto da opovrgne. Nekada će govoriti u monologu i bez zamenica. Osim ako je osoba specijalni agent koji je istreniran za laganje, nedostajaće joj malo sigurnosti i uverljivosti dok laže. Pričaće tišim tonom i biće manje siguran u ono što govori.