Negiranje svojih korena, iz bilo kog razloga, uzrokuje teškoće u kretanju kroz život

Naši preci – to su naši koreni i u doslovnom i prenesenom značenju. Koreni koji hrane naše duše.
Ukoliko lišimo stablo njegovih veza sa korenima,šta će se desiti onda? Da li će drvo umreti? Ne,neće umreti, ali će prestati da raste i da se razvija. Vremenom, počinje da se raspada i postaje krto i krhko. Više nikakvo sunce, ni vetar,ni vode sa neba neće pomoći krošnji da se proteže na gore,da se grana i rađa plodove. Plodove svojih aktivnosti,svog rasta,svog roda. Sve će jednostavno stati.

Istovetno je i u životu čoveka. Negiranje svojih korena, iz bilo kog razloga,uzrokuje teškoće u kretanju kroz život, u rastu, u razvoju,u učenju novih stvari, u realizaciji sopstva i duše. Mogu se pojaviti poteškoće sa potomcima,kako postojećim tako i sa planiranim.Sve je povezano. Ceo rod – je kao linija života koja se nikada ne prekida. Ali ako se podsvesno ili svesno pokušava saseći – posledice bivaju najrazličitijeg spektra i to ne donosi dobrobit i prijatnosti, već upravosuprotno.

Da bi smo živeli punovredan život, da bi osećali svoju slobodu, bavili se svojim omiljenim aktivnostima, da bi bili sposobni da materijalizujemo i da zadovoljimo svoje potrebe – kao nužni minimum neophodno je
uspostaviti veze sa svojim precima,poštovati ih i uvažavati ih.

Pored roditelja, imamo dede i pradede, bake i prabake, i tako dalje do početka rodovog impulsa celog čovečanstva – ljudi i njihova sećanja koja nam hrane naše duše, naše talente ali i naše karmičke čvorove. Sve pohrli ka nama – svi darovi i sva odgovornost. A mi ne možemo tek tako sve odbaciti, jer to će direktno uticati na nas i na naše živote, njegove boje i punoću. Sve što treba da se ispravi – mi ispravljamo. Sve što treba da se iskaže – mi iskazujemo. Sve što je potrebno da se uzme – uzimamo. Sve što treba dati – mi dajemo.

Takođe se dešava da izgleda kao da se odnos sa roditeljima neće nikada poboljšati. Ali to je samo iluzija. Dešava se i da se čini da je praktično nemoguće naći zajednički jezik, a to je samo odraz činjenice da čovek nema vezu sa svojim korenima, da nije uspostavljena lestvica između dva “sprata”.
Sve je u nama – ceo naš život, njegov ceo spektar – vidljiv i nevidljiv. Nešto se projektuje u stvarnost iz naše podsvesti, nešto ostaje nerealizovano.Pre svega, morate da radite na sebi, a ne na drugima, i ne na onome što je već tu kao projekcija unutrašnjeg sveta.

Ponekad je dovoljno fokusirati se na problematične odnose,osetiti u sebi šta konkretno unutar njih nije u redu, i tako sagledati suštinu ovih problema.Na primer: ne možete razgovarati, ne postoji zajednički jezik, postoje međusobni zahtevi i očekivanja, neuspeh, ogorčenost, nesporazumi, zavist, ljubomora, ukorenjeni obrasci i stereotipi u razmišljanju, ljutnja.

Sve ovo i još mnogo toga može i treba pokušati popraviti unutar sebe. Pokušajte da razumete svog pretka, njegovo ponašanje, njegova osećanja, njegovu tešku karmu, teško detinjstvo, mladost, neprijateljsko okruženje tokom odrastanja i stvaranja doma, mnogo ograničenja i prepreka na putu ka sreći; razumeti da on naš život i svet posmatra kroz celo svoje životno iskustvo – iskustvo koje je teško, bolno, neprijatno.

Razumevanje svih ovih i mnogih drugih faktora će nam pomoći da nam odnos sa svojim roditeljem bude lakši, lepši i sa više odanosti; razumevanje će nam dati mogućnost da oprostimo našem roditelju njegov nedostatak svesnosti. Važno je pozabaviti se svojim zahtevima, sa svojim ponosom – kome je uvek svega malo i koji nikada nije zadovoljan,te naučiti gledati na svet srcem,a ne egom. Naučite da se radujete onome što postoji, što se dešava i naučite biti zahvalni.

Ovi jednostavni koraci će pomoći da ispitamo povezanost sa korenima u nama samima. Potrebno je delovanje u tom smeru ako postoje problemi u povezanosti sa precima. Spoljni svet će postepeno (ili čak odjednom,naglo) prikazati naš unutrašnji preobražaj,dogodiće se promene. I važno je shvatiti da je svaki sukob – uspon i razrešavanje karmičkih čvorova. A sukob uvek otvara dve opcije: nazadovanje kroz zavaravanje ili put ka oslobođenju.

Možete podržati sukob i borbu ili se možete prebaciti na teren svoga srca i oprostiti i sebi i svima ostalima koji su uključeni u svađe. Vreme je za buđenje i skidanje vela zaborava. Primirje – to je uvek sloboda. Biti slobodan u svojoj unutrašnjosti, biti dobar iznutra i spoljašnji svet će se sasvim lako promeniti. Oprosti u sebi – i time si oprostio i spoljnom svetu. Sve što se dešava unutra deluje i spolja.Ako se jednostavno promeni svoje ponašanje bez promene unutrašnje suštine, to će biti licemerno,  i to neće izmeniti uzroke sukoba.

Možete je raditi sa svešću svojih predaka na različite načine. Kako kome više odgovara i kako vas srce vodi. Možete raditi pojedinačno sa svakim od predaka, možete odjednom sa celom porodicom. Možete rešiti konflikt u vidu simuliranja okolnosti i situacija, dijaloga i razgovora, promenama u odnosima i izglađivanju svih sporova i neslaganja.

Takođe valja obratiti pažnju na činjenicu da mi sami često ne verujemo da je moguće izmeniti ili ispraviti nešto. “Remont ” realnosti –  je više nego ostvariv. Ljudski odnosi su nešto suptilno, ali i fleksibilno i snažno. Rad na odnosima je važam i neophodan, ne samo u vezi predaka, već i ostalih ljudi sa kojima nije sve glatko. Mir iznutra – postaje mir i spolja.

http://vedu-nya.blogspot.rs/

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x