20 mar KAKO SE NEČASTIVI TERA U PAKAO
Jedna mlada devojka po imenu Alibeh, bila je predana hrišćanka, a od mnogih je u gradu čula da hvale služenje Bogu. Zato upita nekoga kako se najbolji način može Bodu služiti. A taj joj odgovori da najbolje Bogu služe oni koji beže od svetskog meteža – monasi pustinjaci.
Bezazlena devojka, koja je osamnaest godina napunila, podstaknuta time, uputi se odmah sutradan ujutro krišom u Tebaidsku pustinju, a da nikom ni reči nije rekla. Za nekoliko dana stiže u pustinju i opazi neku kolibicu, na čijem pragu ugleda nekog svetog pustinjaka, koji je začuđeno upita šta tu traži. Ona mu odgovori da ju je Bog nadahnuo i da traži nekog ko bi je poučio kako se služi Bogu.
A pustinjak, pobožan momak po imnu Rustiko, videći je onako mladu i lepu, prvo se uplaši da će njeno prisustvo biti za njega preveliko iskušenje. Ali, ipak, siguran u svoju postojanost, zadrža je u svojoj skromnoj ćeliji da bi je uputio u tajne služenja Bogu. Kad pade noć, prostre joj u jednom uglu ležaj od palminog lišća i reče da legne i odmori se.
Tek što je to uradio, uhvati ga napast i on ubrzo uvide da je precenio svoje snage. Brzo su iz glave izašle svete misli i molitve, pa je počeo da smišlja kako da dobije ono za čim je žudeo, a da ona ne pomisli da je odvratan.
Poče rečima da je iskušava, da sazna da li je muškarca upoznala i da li je zaista tako bezazlena kao što se pokazala. Pa se doseti da bi je najlakše poveo onome što želi pod izgovorom da je to služenje Bogu. Zato joj najpre mnogim besedama prikaže kako je nečastivi Bogu neprijatelj, a potom joj napriča kako će Boga najbolje služiti ako bude terala nečastivog u pakao na koji ga je Bog osudio.
Devojka upita kako se to radi, a Rustiko joj odgovori:
‘Ubrzo ćeš saznati i zato radi sve ono što vidiš da ja radim’.
Tada svuče ono malo odeće što je na sebi imao, i ostade go golcat, kao od majke rođen, a to isto učini i devojka. Zatim klekne, kao da hoće da se klanja Bogu i moli, a nju postavi naspram sebe.
Dok su tako klečali, u Rustiku, dok ju je gledao onako čistu i lepu, usplamti požuda kao nikada do sad. A kad lepa Alibeh to ugleda, sva začuđena upita:
‘Rustiko, šta je to kod tebe što tako napred štrči i diže se, a ja to nemam?’
‘Kćeri moja, ovo je nečastivi o kojem sam ti govorio, i da znaš samo kakve mi muke zadaje, jedva ga trpim’ – reče Rustiko.
‘Hvala budi Bogu što mi je bolje nego tebi, ja takvog nečastivog nemam’.
‘Pravo veliš, ali ti imaš nešto drugo što ja nemam, a to ti je umesto ovoga’ – odvrati joj Rustiko.
‘A šta je to?’ – upita lepa Alibeh začuđeno.
‘Imaš pakao. I kažem ti, kćeri, da te je Bog sigurno ovamo poslao za spas moje duše. Iako me taj nečastivi tako muči, ako mi se smiluješ i dopustiš mi da ga u pakao gurnem, mnogo ćeš mi pomoći, a Bogu učiniti veliku radost. Tako ćeš mu najbolje služiti, ako je istina da si zato ovamo došla kao što kažeš’.
‘Oče moj, kad već imam pakao, neka bude po vašoj volji’ – reče mu Alibeh, koja mu je sve poverovala.
‘Blagoslovena da si, kćeri moja! Hajdemo, dakle, i oterajmo ga u pako, pa da me pusti na miru’.
Rekavši to, odvede devojku do jednog od onih ležaja i pouči je kako da legne, tako da onog nečastivog prokletnika zarobe. A ona, kad je stvar krenula, pošto joj nikada do tada niko nije nečastivog u pakao gurao, oseti neku nelagodnost, pa Rustiku reče:
‘Sigurno, oče moj, prokletnik je ovaj nečastivi i Božji neprijatelj, kada i u pako gurnut meni muku zadaje’.
‘Kćeri moja, ne boj se, neće vazda tako biti’ – reče joj Rustiko.
Pa da se to više ne bi dogodilo, gurnuše ga još sedam puta pre nego što sa ležaja ustadoše i tako mu izbiše oholost iz glave. Prokletnik se sasvim umirio.
Ali, kasnije mu se često oholost vraćala u glavu, a devojka je poslušno pomagala da mu je iz glave izbiju, pa se tako desi da joj se ta igra teranja nečastivog u pakao baš svidela. Jednom prilikom reče Rustiku:
‘Vidim sada da su pravo govorili oni dobri ljudi u Barberiji kako je slatko Bogu služiti. Stvarno se ne sećam da sam ikad išta radila što bi mi tako prijalo, kao što mi prija teranje načastivog u pakao’.
Počela je često Rustiku da govori:
‘Oče moj, ovamo sam došla da Bogu služim, a ne da dangubim: hajdemo da gurnemo nečastivog u pakao. Ne znam uopšte što on iz pakla izlazi. Kad bi njemu bilo tako drago da u paklu bude, kao što je mom paklu drago da ga prima, nikada ne bi izašao odande’.
Tako često zovući Rustika da Bogu služe, toliko ga je iscedila da se ovaj od hladnoće tresao i kad bi se drugi od vrućine znojili. Zato poče da uverava devojku da nečastivog treba samo onda kazniti i u pako gurati kad se u svojoj oholosti glava podigne:
‘A mi smo ga milošću Božijom tako udesili da sada Boga moli da ga na miru pustimo’ – i tako ućutka devojku.
A ova, kad vide da Rustiko ne traži da nečastivoga u pakao teraju, jednog dana mu reče:
‘Rustiko, ako je tvoj nečastivi dovoljno kažnjen i više te ne muči, meni moj pakao ne da mira, pa bi dobro bilo da mi svojim nečastivim pomogneš da ugasim bes moga pakla, kao što sam ti ja pomogla svojim paklom da smanjiš oholost svoga nečastivog’.
Ali Rustiko, pošto je na korenju i vodi živeo, više nije imao snage, i skoro se nesloga između Alibehinog pakla i njegovog nečastivog završi tako što se devojka vratila kući.
Kad su je pitali kako je u pustinji Bogu služiti, ona odgovori da ga je služila tako što je nečastivog u pakao terala. A žene je upitaše:
‘Kako se to tera nečastivi u pakao?’
Devojka im, što rečima, što pokretima objasni, pa nasta opšti smeh, jer sve shvatiše da tako i same znaju da nečastivog u pakao teraju.
Tako je nastala izreka da se Bogu najbolje služi kad se nečastivi u pakao tera. Dakle, drage devojke, dok ste još mlade, naučite nečastivog u pakao terati, a vi, mlada gospodo, tražite pakao za nečastive svoje, tako vam Gospod pomogao!