Svako od nas povremeno se oseti tužno, neraspoloženo, uplašeno ili napeto. Takvo stanje potraje, spontano prođe i ne utiče značajno na naš život. Međutim, kada traje malo duže, treba se obratiti stručnjaku, jer rešenje uvek postoji.

Anksioznost je…

… u svom osnovnom značenju osećaj strepnje, teskobe, unutrašnje napetosti, tenzije. Ispoljava se slično kao strah, ali se javlja kada ne postoji nikakva objektivna opasnost.

– Napetost, strepnja ili zabrinutost je normalna pojava kada se nalazimo u situaciji koja nam je nova ili neizvesna kao što je polaganje ispita, intervju za posao, javni nastup, kada treba da rešimo neki problem ili donesemo važnu odluku. Ako je anksioznost konstantna (npr. stalna zabrinutost) ili preplavljujuća (npr. napad panike), bez realne opasnosti, traje duže vreme i teško se kontroliše, tako da nas ometa u svakodnevnim aktivnostima, onda je potrebno konsultovati stručnjaka, jer je moguće da se radi o anksioznom poremećaju. To je vrsta psihičkog poremećaja gde je anksioznost glavni ili jedini simptom – ističe naš sagovornik dr Nikola Lalović, psihijatar na Klinici za psihijatriju KCS.

Depresija je…

… trajniji poremećaj raspoloženja, koji utiče na način na koji neko misli, oseća i ponaša se. Kao psihički poremećaj, to je ozbiljno, obično hronično oboljenje s periodima pogoršanja i poboljšanja. Prvi simptomi obično se pojavljuju u trećoj i četvrtoj deceniji, ali mogu se javiti u bilo kom dobu. Nelečena epizoda depresije može da potraje nekoliko meseci pa i godina. Važno je razumeti da je depresija više od poremećaja raspoloženja, jer utiče na celokupan organizam i ostavlja telesne posledice.

Tipovi depresije

Depresija može da bude blaga, umerena il  teška, sa melanholičnim, netipičnim i psihotičnim simptomima. Može da se javi posle porođaja ili u zimskim mesecima, može da bude deo bipolarnog poremećaja raspoloženja (kada se smenjuju epizode depresije i manije) ili stalnog poremećaja raspoloženja (stanja u kojima je depresija  blaže izražena, ali traju godinama).

Znaci upozorenja

* kod anksioznosti

Prvi simptomi anksioznog poremećaja javljaju se još u detinjstvu ili puberetetu i nastavljaju u odraslom dobu. U telu, anksioznost ubrzava rad srca i disanje, stvara mišićnu napetost, suši usta, dovodi do mučnine, pojačanog znojenja, drhtavice i vrtoglavice.

U pogledu psihičkih simptoma dominantan je osećaj teskobe i strepnje, tenzije i napetosti, zabrinutosti, ali ponekad i emocionalne zatupljenosti. Oboleli ima problema sa koncentracijom, usredsređen je na signale opasnosti, stalno očekuje najgori ishod, gubi samopouzdanje. Kada je reč o ponašanju, pacijent se povlači u sebe, zatvara, izbegava da se suoči sa (nepostojećom) pretnjom ili pokušava da se osigura kroz preteranu kotrolu i stalan oprez.

* kod depresije

Depresivan čovek  je neraspoložen, potištena i više nije u  stanju da se ponaša, da misli i oseća na uobičajen način. On gubi dotadašnja interesovanja, više ni u čemu ne uživa, ničemu se ne raduje, smanjuju mu se energija, a s njom i aktivnost, sve mu je teško i predstavlja napor, pa je stoga sklon odustajanju od stvari kojima bi se inače normalno bavio. Događa se da provodi sate pogrbljen na stolici ili sklupčan u krevetu.  Osim toga, postoje i sledeći simptomi:

→ oštećenje koncentracije i pažnje
→ smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
→ osećaj krivice i bezvrednosti
→ sumoran, pesimistički pogled na svet i sopstvenu budućnost
→ razmišljanja o samopovređivanju ili samoubistvu
→ poremećen san (neki ljudi imaju teškoća da se uspavaju, bude se noću ili se ujutro prerano probude, dok  drugi imaju povećanu porebu za snom)
→ smanjen apetit.

Kombinacija faktora

Još uvek nije potpuno jasno kako nastaju ovi poremećaji. Izvesno je da to nije rezultat dejstva samo jednog činioca, već više različitih: genetskih, neuro-bioloških, psiholoških, kao i uticaja sredinae

Stres kao uzrok

Životne nedaće, nesrećni događaji ili dugotrajan stres najverovatniji su razlozi za pojavu anksioznog poremećaja kod ljudi kojih su skloni da tako reguju.

Traumatsko iskustvo, gubitak voljene osobe, problematičan odnos ili neka stresna situacija obično su okidač za prvu epizodu depresije. Kasnija pogoršanja mogu da se jave i bez očiglednog povoda.