22 mar Genitalni i neurotski karakter (Tipovi neurotičnog karaktera)
Pri poređenju ovih karaktera treba imati na umu dva krajnja pola izmedju kojih se nalazi niz prelaznih slučajeva. Ako bismo pokušali da ih prikažemo na najjednostavniji način, možemo reći da je za prvi tip je karakteristična sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne načine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajućih potreba i upravo za odbranu od njih troši najveći deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulaže u ljubav i rad. Razlika između genitalnog i neurotskog karaktera: za prvi tip je karakteristična sposobnost da se radi i voli, dok drugi tip ne nalazi adekvatne načine za zadovoljenje svojih nagona te konstantno trpi od narastajućih potreba i upravo za odbranu od njih troši najveći deo svoje energije, koju sa druge strane genitalni karakter ulaže u ljubav i rad.
Frustracija nagona i oblikovanje karaktera
Pre nego da opišemo neke tipične primere neurotskog karaktera, navešćemo još nekoliko bitnih faktora koji određuju način razrešenja edipovog kompleksa (prelazak sa incestualnih seksualnih potreba prema roditelju istog pola na takva interesovanja za druge osobe suprotnog pola) pa time i samo oblikovanje karaktera kod deteta.
Trenutak u kome dolazi do frustracije nagona u velikoj meri određuje dalje oblikovanje karaktera. Ukoliko do toga dođe na samom početku javljanja nagona, dok je on još uvek slab, potiskivanje će biti toliko uspešno da skoro da neće ni ostati energije za ostale aktivnosti. To se često vidi kod dece koja nemaju energije za rad u školi. U drugom slučaju, kada do frustracije dođe onda kada se nagon već razvio i kada je u punoj snazi, potiskivanje neće biti tako uspešno. Umesto potiskivanja će se u tom slučaju javiti jak osećaj krivice jer postoji zahtev za potiskivanjem nagona, ali je to već nemoguće s obzirom na snagu koju je razvio. Na ovaj način, pokušajem potiskivanja nagona kada su oni na vrhuncu, razvija se impulsivna ličnost.
Pored trenutka u kome se javlja frustracija od značaja je i ko je osoba koja frustrira, kako njen karakter, tako i pol. Već je dobro poznato da su, iz kulturno uslovljenih ili dubljih nesvesnih razloga, očevi popustljiviji prema ćerkama, dok su majke popustljivije prema sinovima. Ipak, to ne mora biti slučaj. Postoje jake, dominantne i frustrirajuće majke koje su takve i prema muškoj deci. Dečak će se u tim uslovima identifikovati sa majkom i razviti faličko narcistički ili pak pasivno feminin karakter. Ovaj poslednji, pasivno femini karakter, može se ipak razviti kod dečaka i usled strogosti oca. U tom slučaju će dete odbranu od frustracije naći u identifikaciji sa majkom. Sa druge strane, strog otac će teško kod devojčice uticati na ovakvo oblikovanje karaktera. Sitacija će kod ženske dece zapravo biti obrnuta. Upravo će blag otac pre doprineti pasivnom karakteru kod devojčice. U obrnutom slučaju, tj ukoliko devojčice odrasta uz strogog i krutog oca, njena priroda postaće više maskulina pa će se stvoriti kod nje čvrst muški karakter. Ova vrsta karaktera biće kod nje odbrana protiv nežnih stavova koje je imala prema ocu, a koje je morala da potisne zbog njegove strogosti. Iz prikazanog vidimo koliko je pol deteta kao i roditelja od značaja za oblikovanje karaktera. Naveli smo neke primere karaktera kao što su pasivno feminini,narcistični i agresivni. U sledećem delu ćemo neke od njih detaljnije prikazati.
Tipovi neurotičnog karaktera
Histerični karakter
Ovaj tip karaktera se veoma lako prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom ponašanju. U načinu govora, hoda, sedenju osobe može se primetiti izražena koketerija. Oni takođe deluju veoma opušteno i lako ih je uzbuditi. U vezama sklone su detinjastom ponašanju. Ipak, ono po čemu se najupadljivije razlikuju od karaktera koji nije neurotski jeste činjenica da, iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, čim se tome zaista približe oni će pobeći. Prava funkcija njihovog zavodljivog ponašanja zapravo nije zavođenje, jer one od toga beže. Ovo specifično ponašanje im zapravo služi samo za ispitivanje okruženja ne bi li videli da li negde vreba opasnost od toga da budu zavedene. Naravno, pravi podsticaji ovog ponašanja su van svesti, tako da oni odbijaju ovakve interpretacije po kojima je seksualno ponašanje samo odbrana od seksualnosti. Ono od čega osobe sa ovako oblikovanim karakterom trpe jeste prevelika polna napetost. Energija nije istrošena u seksualnom aktu tako da se ista koristi za pokretanje koketnog ponašanja. Ovakav poremećaj je posledica fiksacije u periodu falusne faze (velika zainteresovanost za svoj polni organ uz osećanje moći. Obično oko pete godine deteta)), kada je zbog edipovog kompleksa došlo do potiskivanja nagona. Ipak, oni su nastavili da postoje i stvaraju pritisak koji osobu navodi da opisane oblike ponašanja, ali je ujedno i sprečava da doživi pravo genitalno zadovoljenje.
Hiasterični karakter se prepoznaje po sklonosti ka koketiranju i zavodljivom ponašanju. U načinu govora, hoda, sedenju osobe može se primetiti izražena koketerija. U vezama sklone su detinjastom ponašanju. Iako deluje kao da im je jedini cilj da zavedu drugu osobu, čim se tome zaista približe oni će pobeći.
Prisilni karakter
Ovo je najtemeljnije izučavan tip karaktera. Prepoznaje se po uzdržanosti, kako u osećanjima tako i u celokupnom stavu. Ova uzdržanost, koju možemo uporediti i sa hladnokrvnošću, posledica je izraženog nepoverenja i sumnjičavosti. Ono po čemu se takođe ističe jeste izuzetno izražen smisao za red. Haos i neorganizacija su nešto što ovaj tip ne podnosi. Ovo može biti i od koristi u nekim slučajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno poštovanje reda. Međutim, u mnogo većem broju slučajeva će predtstavljati problem, jer se težnja ka redu i rigidnost odnose ne samo na praktično delovanje, već i na misaone procese pa će svaka situacija koja zahteva fleksibilnost ili kreativnost biti ujedno i problematična i frustrirajuća. Još jedna značajna crta jeste štedljivost koju prati sklonost ka sakupljanju stvari. Bitno je uvideti da su sve ove crte karakteristične za prisilni karakter, te da samo na osnovu jedne od njih ne možemo kategorizovati osobu u ovaj tip.
Prisilni karakter prepoznaje se po uzdržanosti, kako u osećanjima, tako i u celokupnom stavu. Ono po čemu se takođe ističe jeste izuzetno izražen smisao za red, štedljivost, sklonost ka sakupljanju stvari, neodlučnost, sumnja i nepoverenje. Ovo može biti i od koristi u nekim slučajevima, ukoliko osoba obavlja posao koji zahteva rigidnost i striktno poštovanje reda. Međutim, u mnogo većem broju slučajeva će predstavljati problem.
Ove karatkeristike najvećim delom su nastale na osnovu reakcijskih formacija kojim se dete branilo od strogih zahteva roditelja u periodu privikavanja na čistoću. Ukoliko strogi roditelji zahtevaju od deteta usvajanje navike na čistoću i onda kada ono za to još nije spremno, dete će se podvrći krajnjem samonadzoru. Rigidnost, traženje reda i ostale karakteristike koje smo naveli posledica su fiksiranosti u ovom periodu. Ipak, dete će nastaviti razvoj ka genitalnooj fazi, ali će onda suočeno sa kastracionom anksioznošću regradirati upravo na ovaj period privikavanja na čistoću. Zbog toga se njegova genitalnost nikada neće u potpunosti razviti,i svako zadovoljstvo crpeće upravo iz ovih analnih fiksacija.
Faličko narcistički karakter
Osobe sa ovakvim tipom karakternog okloplovljavanja najlakše je pomešati sa genitalnim karakterom. One deluju veoma samopouzdano, odlučno i energično. Često su na istaknutim vodećim pozicijama ili su uspešne atlete, piloti ili inženjeri. Nema infantilnog ponašanja kao kod drugih oblika karaktera. Ipak, njihova preduzimljivost i energičnost imaju samo funkciju kompenzacije i upravo to ih odvaja od genitalnog karaktera. Period u detinjstvu na kome su oni ostali jeste period samog početka falusne faze, onaj trenutak kada se otkruva falus kao simbol moći, a napušta analna faza. Ukoliko u tom trenutku dođe do značajne frustracije od strane roditelja (kod ovog tipa radi se od osujećenju od strane majke kada je u pitanju dečak, odnosno oca kada je u pitanju devojčica) dete će svoj celokupni ego poistovetiti sa falusom. Zbog toga se ovaj tip karaktera naziva falusno narcistički, jer je zapravo svaki njihov potez pokušaj demonstracije falusne moći.
Mazohistički karakter
Analiza ovog karaktera je otvorila jednu još dublju raspravu. Rajh je ukazao na nelogičnost Frojdove postavke o želji sa samouništenjem, jer kao on tvrdi, ukoliko je osnovni zakon psihičkog funkcionisanja načelo zadovoljstva, onda samouništenje mora biti posledica preokretanja nagona za zadovoljstvom, a ne samostalni urođeni nagon. Ukoliko prihvatimo postavku o načelu zadovoljstva, mazohizam ne možemo objašnjavati samo željom za patnjom.
Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom rečenicom : ‘Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!’.
Analiza slučajeva mazohističkog karaktera pokazala je da je, kao i kod ostalih neurotskih karaktera, ponašanje osobe vođeno ne željom već strahom. U ovom slučaju radi se o izrazitom strahu od zadovoljstva. Želja za genitalnim zadovoljenjem u detinjstvu je kod ovih osoba bila isuviše zastrašujuća, odnosno sa sobom je povlačila i veoma jak strah od kazne. Kako u ovom periodu taj strah nije prevaziđen, oni se ni kao odrasli ne mogu opustiti i prepustiti zadovoljstvu bez straha od kazne, te im je zbog toga potreban dominantni sadista koji će preuzeti odgovornost i spasiti ih kazne ukoliko se opuste. Funkciju batinanja kod mazohiste Rajh opisuje jednom rečenicom : ‘Tuci me tako da se mogu opustiti, a da ne budem kriv!’.
Inače, otvorena želja za batinanjem ili primanjem nekih drugih fizičkih povreda nije jedina forma mazohističkog ponašanja. Kažnjavanje može biti i psihičko i često je teško prepoznati da se radi o mazohizmu jer se isti sakriva pod određenom maskom. Ono što se u svakom slučaju ne može sakriti, a sreće se kod svih mazohističkih karaktera, jeste izražen osećaj patnje zbog koga su skloni čestim žalbama, zatim nezgrapnost u nastupu prema drugima kao i izražena netaktičnost u odnosima. Pored sklonosti ka samopovređivanju sreće se i sklonost ka samounižavanju koja se često naziva moralni mazohizam.
Dragana Miletic
