05 mar Gde boli kada duša pati…
Bolest nije uvek apel tela, ona se ponekad javi kako bi nas opomenula da s našom psihom nije sve u redu.
NESIGURNOST – ALERGIJA
Alergijama su često sklone osobe koje negiraju sopstvene kapacitete, ne umeju da se suprotstave niti da izraze nezadovoljstvo. Moguće je da su se roditelji osobe koja pati od alergija puno svađali i imali sasvim suprotne poglede na svet.
PERFEKCIONIZAM – ARTRITIS
Ovo je bolest velikih perfekcionista, preterano odgovornih ljudi, koji ne umeju da kažu ne i veruju da ih niko ne voli. Za osobe koje pate od artritisa uglavnom važi da se stalno spremaju da nekom sve saspu u lice, ali to nikada ne urade.
NIZAK EMOTIVNI IQ – SRČANE TEGOBE
Problemi sa srcem povezani su sa nebrigom o sopstvenim osećanjima. Čovek koji sebe ne smatra vrednim ljubavi, ne veruje da ona postoji ili pak sebe sputava u želji da pokaže toplinu i nežnost prema drugima imaće, po pravilu, problema s nekim srčanim oboljenjem.
STRAH OD SIROMAŠTVA – OBOLJENJA KIČME
Oboljenja donjeg dela povezuju se sa strahom od siromaštva i gubitka finansijske podrške.
Oboljenja srednjeg dela mogu da signaliziraju da patite od osećaja krivice ili da živite u prošlosti.
Oboljenja gornjeg dela signaliziraju vašu potrebu da dobijete moralnu podršku.
STRAH OD SMRTI – BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE
Pacijenti koji imaju poremećaj rada tireoidne žlezde imaju dubok, nesvestan strah od smrti. Nije redak slučaj da je takva osoba u ranom detinjstvu doživela neku traumu, na primer smrt roditelja ili nekog od koga je zavisila. Potom se trudi da osećaj zavisnosti kompenzuje preranim odrastanjem i zrelošću, potrebom da brine o nekom kako se sama ne bi osećala zavisno. Zato kod tih ljudi strada organ koji reguliše metabolizam svih tkiva u organizmu.
PORODIČNA NEUROZA – BRONHITIS
Nervoza u kući, loša atmosfera i osećaj bezizlaznosti koji ima neko od vaših najbližih može da uzrokuje bronhitis.
KOMPLEKS NIŽE VREDNOSTI – VEGETATIVNA DISTONIJA
Funkcionalne smetnje u oblasti autonomnog, vegetativnog nervnog sistema povezuju se s infantilnošću, kompleksom niže vrednosti, sumnjičavošću i samoobmanjivanjem.
BES – UPALNI PROCESI
Sklonost raznim upalnim procesima razvija se zbog mnoštva životnih situacija koje vas ljute i čine razočaranim.
SAMOSAŽALJENJE – GASTRITIS
Javlja se kao posledica potisnutog samosažaljenja ili usled nesposobnosti da se izađe na kraj sa situacijom „svi su protiv mene“.
OPSESIVNOST – HEMOROIDI
Hemoroidi mogu biti izazvani stalnim strahom da ništa nećete završiti u roku, nesposobnošću da razrešavate nagomilane probleme, da se odbranite od uvreda, strahom od gubitka kontrole nad emocijama, kao i strahom od bilo koje vrste separacije.
PRITISAK PODSVESTI – HERPES SIMPLEKS
Pored uobičajenih uzroka ove neprijatne boljke, postoji i jedan skriven i jako moćan, a to je snažna nesvesna želja da se čine loše, socijalno neprihvatljive stvari.
NEZADOVOLJSTVO SOBOM – VISOK PRITISAK
Javlja se kao posledica preterane odgovornosti i želje da se bez predaha radi. Osobe koje pate od visokog pritiska se previše trude da opravdaju tuđa očekivanja, da budu bitni i zadobiju poštovanje drugih, što ih često dovodi u situaciju da zaborave na svoje potrebe.
Zato razvoju ovog oboljenja naročito doprinose situacije u kojima osoba ne uspeva da zadobije poštovanje svoje ličnosti. Ignorisanje i nipodaštavanje stvaraju u njemu permanentno nezadovoljstvo sobom, koje ne može da se kanališe. To dovodi do stalnog „gutanja uvreda“, a onda i do hipertenzije.
MALODUŠNOST – NIZAK PRITISAK
Radio ne radio, svira ti radio, to bi otprilike bila maksima čoveka koji pati od hipotenzije. Niskom pritisku skloni su malodušni ljudi, koji u ranom detinjstvu nisu dobijali dovoljno ljubavi. Oni slabo veruju da će bilo šta što urade imati smisla i efekta. Njima vlada osećanje nemoći i rezigniranosti.
NAPETOST – GLAVOBOLJA
Osoba koja se stalno žali na glavobolju, a nema ozbiljan fiziološki problem, bukvalno je sazdana od psihološke i fizičke napetosti. Ova vrsta stresa nije izazvana obavezama i načinom života, već sopstvenim unutrašnjim konfliktima. Dolazi od osećanja niže vrednosti, poniženja, kao i do nedostatka snage i veštine da se u situacijama koje to realno zahtevaju suprotstavimo i odbranimo.
NEDOSTATAK LJUBAVI – DIJABETES
Ovoj bolesti doprinose bol i tuga, kao i nesposobnost da se ljubav daje i prima. Dijabetičar ne pokazuje privrženost, mada žudi za njom. Na nesvesnom nivou on odbija ljubav iako mu je ona duboko potrebna.
NEPRIHVATANJE POLNOSTI – GINEKOLOŠKI PROBLEMI
Raznim ginekološkim problemima doprinosi neprihvatanje sopstvene ženstvenosti, kao i svesno ili nesvesno uverenje da je sve što ima veze sa seksom i polnim organima prljavo i grešno. Vaginalne infekcije mogu da se jave kao telesno ispoljavanje neiskazane ljutnje na partnera. Žene koje su bile žrtve seksualnog nasilja takođe pate od ovih bolesti, u ovom slučaju izazvanih osećanjem krivice i želje da same sebe kazne.
AMBIVALENCIJA – ZUBOBOLJA
Zubi se više kvare ljudima koji ne znaju šta hoće, ne veruju da je cilj koji su sebi postavili dostižan, koji su ambivalentni i misle da su teškoće i prepreke na koje nailaze nepremostive.
OTPOR PREMA OBAVEZAMA – MIGRENA
Preduslovima migrene smatra se mržnja prema obavezama i svemu što je nužno, otpor prema realnom toku života, ali i strah od seksualnosti. Ljudi koji žele da budu savršeni, kao i oni u kojima se nakupilo mnogo nezadovoljstava u životu, pate od ove bolesti.
UNUTRAŠNJI NEMIR – DERMATOLOŠKI PROBLEMI
Kožna oboljenja signalizuju da osobu muči unutrašnji nemir, strahovi, kao i odricanje odgovornosti za sopstvena osećanja.
SAMOOSUĐIVANJE – BUBREZI
Bolesti bubrega u sprezi su sa samoosudom, kriticizmom, razočaranjem i nesrećom. Bubrežnim bolesnicima neprekidno se čini da ih neko obmanjuje i ponižava. Ovakva i slična osećanja izazivaju nezdrave hemijske reakcije u organizmu.
STALNA BRIGA – CISTITIS
Česte upale bešike imaju ljudi koji su opterećeni brigom, koji se boje slobode i opsednuti su problemima prošlosti.
STRAH OD SEKSA – FRIGIDNOST
Frigidnost počiva na strahu od upuštanja u relacije, na strahu od gubitka kontrole i ispoljavanja svog bića. Ponekad je izazvana i željom da se uvek bude perfektan. Takođe, može da signalizira strah od uživanja i uverenje da je seks loša stvar.
Sve bolesti trebalo bi posmatrati u povezanosti psihičkih i organskih činilaca, budući da trećina bolesnika odlazi lekaru zbog organskih simptoma izazvanih emocionalnim poremećajem.
Od antičkih vremena se smatralo da je čovek jedinstveno psihofizičko biće i da postoji neraskidiva povezanost tela i duše, ali je tek u prošlom veku medicinski prihvaćeno da snažni emocionalni doživljaji imaju veliki uticaj na zdravlje. Suprotno shvatanju da je uzrok bolesti isključivo organske prirode, savremena neurofiziološka, psihološka i sociološka istraživanja su potvrdila da je bolest uvek i psihičke i fizičke prirode, budući da telesna bolest menja psihu bolesnika, a da nepovoljni psihički doživljaji mogu uticati na zdravlje i tok bolesti.
Kako emocije nalaze put do raznih organa i kada nastaju psihosomatske bolesti
– Patološka veza duša–telo stvara se somatizacijom, odnosno kada opterećujući i stresni doživljaji ne mogu da se „prorade” i razreše psihičkim aparatom, već se uznemirenost „prazni“ preko vegetativnog nervnog sistema u tkiva i organe. Ovakav način komunikacije psihe i tela u početku izaziva samo poremećaj funkcija: ubrzava se rad srca, povećava krvni pritisak, menja se ritam disanja.
Da li će emocije ostaviti posledice na organizam, to se ne može lako predvideti, jer njihovo delovanje zavisi od više činilaca, prvenstveno od nasleđem predodređenog reagovanja, vrste osećanja, važnosti koja im se pridaje, obrazaca formiranih ranijim iskustvima i naučenih modela ponašanja, kao i od načina života, socijalne sredine i prethodnih bolesti. U dugotrajno nepovoljnim emocionalnim stanjima stvaraju se biohemijske supstance koje ne moraju odmah da budu štetne.
Organizam od njih može da se oslobodi radom mišića tokom hodanja, trčanja, ili neke druge fizičke aktivnosti. Nažalost, na poslu ili nekom drugom mestu gde se od nas očekuje uzdržanost, prinuđeni smo da mirujemo i da otrpimo teret neprijatnih osećanja. Upravo u takvim situacijama, u kojima psihički teret ne možemo da smanjimo ni razgovorom, stvaraju se uslovi za nastanak psihosomatske bolesti.
Od našeg sagovornika saznajemo takođe da patološka veza duša–telo ne nastaje samo u stresnim situacijama.Neprijatna osećanja (psihička trauma) nastala čak i u zaboravljenim događajima mogu da imaju isti nepovoljni učinak kada ih ožive slična ili neka druga aktuelnazbivanja koja ponovo aktiviraju potisnuta osećanja i reakcije. Na taj način se ovaj stari obrazac reagovanja gotovo automatski ponavlja.
Zataškavanje osećanja
Prema pariskoj psihosomatskoj školi, najznačajniji uzrok u nastanku psihosomatskih bolesti je specifičan način mentalnog funkcionisanja, koji bi se mogao nazvati „preterana adaptacija“. Rečje o osobama koje su tokom ranog života naučile da deluju bez mnogo imaginacije i razmišljanja, konkretno i praktično. I kasnije u životu društvena pravila nalažu da budemo racionalni, efikasni i uspešni, razmišljamo „kako treba“.
– Prihvatanjem operativnog (pragmatičnog, preciznog, reproduktivnog) modela mišljenja kao životnog stila i takvom racionalizacijom života gube se mašta i kreativnost na kojima se zasnivaju pojedini mehanizmi psihičke odbrane, kao što su fantazija, humor i emocionalna reakcija i pražnjenje. Zataškavanje i zanemarivanje sopstvenih osećanja imaju za posledicu i takozvani emocionalni zaborav koji se ispoljava nedostatkom reči za osećanja i nemogućnošćuda se emocionalni doživljaji izraze i opišu (aleksitimija).
Ko su kandidati za psihosomatske bolesti?
-To su dobro prilagođene osobe sa velikom sposobnošću savladavanja koje u trenucima adaptacionog iscrpljivanja i popuštanja psihološke odbrane ispoljavaju telesne reakcije. Ove osobe su sklone da „progutaju“ i zanemare svoj nemir, ljutnju, bes, tugu, agresiju, ili neka druga opterećujuća osećanja.
Teško prihvataju promene i probleme u odnosima s drugima, ne podnose konfliktne situacije ili nemaju kapacitet da ih razreše, nisu sklone kreativnim i kompromisnim rešenjima. Imaju izraženu potrebu za redom, radom i tačnošću. Pragmatične su u rešavanju sopstvenih i tuđih emocionalnih teškoća, a svoja nezadovoljstva ne izražavaju, već su njihova ponašanja uvek u društveno dozvoljenim granicama. Preosetljive su i na bol.
Svoje telo kao tuđe
– Psihološki profil osobe koja je sklona psihosomatskim oboljenjima obeležava nedostatak kontakta sa svojim osećanjima i nemogućnost njihovog prepoznavanja. Te osobe svoje telo doživljavaju kao da je tuđe i dafunkcioniše nezavisno od njihove psihe. Sklone su da osećanja zamenjuju stalnim akcijama i da razna dešavanja u sebi i oko sebe shvataju krajnje praktično i otuđeno. Savet „radi nešto da ne misliš“ može biti od koristi, ponekad je i spasonosan, ali samo i isključivo privremen.
Stalno zatrpavanje aktivnostima nije dobro, jer je to oblik bekstva od suočavanja sa sobom i onim što nas zaista opterećuje. Svi ljudi, ma koliko bili snažni, mogu u vanrednim i stresnim okolnostima da reaguju telesnim simptomima, objašnjava dr Ćurčić, ali zahvaljujući dobrim psihičkim mehanizmima i teške životne situacije ostaju samo prolazne životne epizode i ne izazivaju trajnije telesne poremećaje. Kada,međutim, stresori prevladavaju naše psihičke snage remeti se i psihičko i telesno funkcionisanje.
Kako pomoci sebi
-Mnogi se zavaravaju misleći da sebi mogu pomoći ispravljanjem posledica ili simptoma. Uvek je potrebno pronaći uzrok psihosomatskih reakcija, čak i kada se koriste medikamenti. Strahovi, lupanje srca, preterano znojenje, nemir nogu, nesanica mogu se medikamentima ili nekim drugim procedurama samo ublažiti, ali ne i izlečiti. Uvek se treba zapitati šta je to što izaziva u nama nemir, nervozu, ljutnju ili tugu, kako stresna situacija deluje na nas i kako možemo da je razrešimo.
Ako nam ta razmišljanja ne pomognu, trebalo bi ih podeliti s prijateljima ili otići lekaru. Ukoliko se medicinskim lečenjem, pre svega lekovima, ne postignu rezultati, ili se simptomi ponavljaju bez postojanja organske bolesti i kada životne nedaće utiču na održavanje ili dalje pogoršanje bolesti – trebalo bi otići psihijatru ili psihologu. On će različitim psihoterapijskim modelima pomoći da se psihička stanja i telesne smetnje povežu, razreše uzroci trpljenja i time pomogne psihološki i telesni oporavak.
Autor: dr Ćurčić.
