29 jul 5 fascinantnih jutarnjih navika koje ima svaki sociopata i razlika između psihopate i sociopate?
Sociopate imaju dnevnu rutinu koju moraju da prate
Ono što često nazivamo “sociopatijom” se bolje opisuje kao antisocijalni poremećaj ličnosti, ili ASPD. Prema Klinici Mejo, poremećaj je obeležen simptomima kao što su ignorisanje ispravnog i pogrešnog, nepotrebno preuzimanje rizika, korišćenje šarma za manipulaciju drugima, uporno laganje i slabe veze sa drugim ljudima.
Iako su svi različiti, socopate imaju dnevnu rutinu koju moraju da prate, a moguće je da mnoge njihove navike mogu biti podstaknute simptomima sociopatije.
– Sociopata je nepopustljiva, manipulativna osoba koja nema empatiju za druge. Kao rezultat toga, sociopate, možda nisu motivisane za stvaranje društvenih odnosa, na način na koji su oni potrebni drugima. Sociopate se često mešaju sa ljudima, kako bi dobili ono što žele, a to je mesto gde može doći do manipulacije. Neke sociopate čak “uspevaju da nanesu štetu ljudima ili da ih iskoriste za svoju dobrobiti.
1. Preterano doterivanje
Sociopate često imaju “naduvani” osećaj sebe, tako da neki imaju naročito rigorozne rituale doterivanja, koji se mogu graničiti sa narcisoidnim poremećajem.
– Jutarnji rituali sociopata se mogu odnositi i na negovanje izgleda. Ovo je nešto što svi radimo, lična higijena i rituali za lepotu, ali sociopata se po tome razlikuje na dubljem emocionalnom nivou, jer on mnogo više brine o sebi.
Zapravo, sociopatija i narcisoidan poremećaj ličnosti dele dosta istih simptoma. Ali, razlika je u tome što dok su sve sociopate narcisoidne, nisu svi narcisi sociopatični. Sociopate imaju rigorozne rituale doterivanja koji se mogu graničiti sa narcisoidnim poremećajem
2. Izbegavanje drugih
Neko sa antisocijalnim poremećajem ličnosti (ASPD) možda neće biti previše zainteresovan za interakciju sa drugima, već će se više fokusirati na sebe. A to može rezultirati izolovanim ponašanjem.
– Sociopate su u svom srcu anti-socijalni, tako da se jutarnja rutina može povezati i sa izbegavanjem drugih, ili, alternativno, stavljanjem prihvatljive maske. Iako te jutarnje navike izgledaju uobičajeno, ako poznajte sociopatu, možete da primetite razlike u jutarnjem ponašanju. Neke su suptilne, a neke su jako primetne.
3. Gledanje filmova
Dr Neo je u svojoj praksi primetio da sociopate imaju tendenciju da gledaju filmove.
– To je skoro opsesija. Moguće objašnjenje je da to rade zato što pokušavaju da imitiraju normalno ljudsko ponašanje i saznaju tačne odgovore, pa koriste filmove kao referentnu tačku.- kaže dr Perpetua Neo.
Sociopate takođe imaju tendenciju da uživaju u tamnijim filmskim temama i izgledaju oduševljeno kada gledaju grube scene.
4. Fokusiraju se samo na sebe
Druga glavna osobina svakog sociopate je arogancija
– Neke sociopate idu toliko daleko da se smatraju jedinim pravim ljudima na svetu. Ovakav akutni pogled na sebe doprinosi zanemarivanju drugih, kao i pratećim rutinama i navikama koje su korisne samo za socioapte. – stoji u izveštaju klinike Mejo.
Ako se sociopata druži sa drugima, na poslu, sa poznanicima i slično, može se prikazati kao šarmantna osoba. Ali, bez obzira na razlog socijalizacije, verovatno će biti motivisan ličnim dobitkom.
5. Različite riskantne navike
Sociopatiju obeležava neodgovornost i visoka impulsivnost. Dakle, ono što osoba sa sociopatskim poremećajem može učiniti tokom dana je stvarno nagađanje.
– Sociopatija kombinuje neodgovornost, impulsivnost i potrebu za trenutnim zadovoljenjem, pa nije iznenađujuće zašto su sociopate sklone rizičnijem ponašanju. Sociopate imaju tendenciju da se malo bave zaštitom drugih ili sebe. To znači da je za njih uobičajena prekomerna potrošnja alkohola, zloupotreba droga, kompulsivno kockanje, nesiguran seks i opasni hobiji (uključujući kriminalne aktivnosti).
Naravno, nisu sve osobe sa sociopatskim poremećajem iste i moguće je imati ovaj poremećaj u različitim stepenima. Neke sociopate mogu da budu funkcionalne u društvu, dok za druge navike i rutine imaju veliki uticaj na dešavanja tokom dana.
RAZLIKA IZMEDJU PSIHOPATE I SOCIOPATE
Viđate ih na filmu; slušate o njima u vestima. Oni su proračunati, harizmatični i hladnog srca. Da li su oni psihopate ili sociopate?
Ako odgovore potražite u pop psihologiji, pronaći ćete dosta protivrečnih mišljenja. Neki veruju da se psihopate rađaju, dok su sociopate proizvod teškog detinjstva i traumatične porodične okoline. Drugi kažu da je „sociopata“ samo novi, popularni termin za „psihopatu“. Nema realnog konsenzusa.
Međutim, za to možda postoji razlog: ni „prishopata“, ni „sociopata“ nisu kliničke dijagnoze. To su često upotrebljavani termini za osobe koje iskazuju „patološke“ osobine ličnosti. U SAD-u ovakve osobine svrstavaju se pod dijagnozu Američkog psihijatrijskog udruženja koje sada izdaje peto izdanje „Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poemećaja“. Svetska zdravstvena organizacija ovo naziva disocijalni poremećaj ličnosti (DPL).
Antisocijalni ili disocijalni poremećaj ličnosti u načelu su jedna stvar. Kako bi se dijagnostikovala kao jedna od njih, osoba mora da iskazuje „nepoštovanje i kršenje prava drugih ljudi“.
Postoji šest kriterijuma za ovaj poremećaj:
1. Nedostaci po pitanju karaktera, uključujući nedostatak griže savesti, egocentrizam, cilj zasnovan na ličnom zadovoljenju i nemogućnost da zasnuje intimne odnose.
2. Patološke osobine ličnosti uključujući manipulisanje, obmanu, bezosećajnost, agresivnost, neodgovornost, impulsivnost i rizikovanje.
3. Ove osobine ličnosti i oštećenja su konstantna.
4. Ove osobine ličnosti i oštećenja nisu normalna za razvojni stadijum osobe (mnoga deca bi se mogla opisati kao psihopate) i kulturnu okolinu.
5. Ličnost i ponašanje osobe nisu objašnjeni medicinskim stanjem ili zloupotrebom supstanci.
6. Osoba mora da ima najmanje 18 godina – zadovoljavajući kriterijum, budući da mnogi psiholozi smatraju da deca mogu početi ispoljavanjem znakova antisocijalnog poremećaja veoma rano. Drugi, često korišćen, „psihopatski test“ je Hejreva psihopatska provera ili PCL-R, spisak od 20 pitanja koju koriste istraživači, klinički lekari i sudovi kako bi izmerili antisocijalne sklonosti.
Važno je pomenuti da postoji velika razlika između psihopatije i psihoze. Ove dve reči zvuče slično, obe se koriste u lošem kontekstu, ali tu se sva sličnost završava. Za razliku od psihopatije, psihoza se opisuje kao stanje gde se gubi osećaj sa realnošću, podvrgnutošću brzim promenama ličnosti i problema u funkcionisanju. Ovi termini su obično uzajamno isključivi; većina ljudi sa antisocijalnim poremećajem nikada neće iskusti psihozu i obrnuto.
Naučnici i dalje nisu sigurni šta uzrokuje antisocijalni poremećaj ličnosti. Neki prepoznaju dva oblika psihopatije, primarnu i sekundarnu, svaka sa svojim skupom uzroka i pojava. Traumatično detinjstvo i teško stanje u porodici sigurno mogu doprineti, ali takođe postoji jasna psihološka komponenta. Genetska varijanta pod nazivom MAOA-L povezana je sa povećanim rizikom od nasilnog i agresivnog ponašanja i skeniranje mozgova ljudi sa antisocijalnim poremećajem su pokazali nižu aktivnost u oblastima povezanim sa empatijom, moralom i samokontrolom.
Ovo ne znači da su ljudi sa antisocijalnim poremećajem ličnosti nasilni, niti da su oni loši ljudi. Mnogo slučajeva sa antisocijalnim poremećajem nije dijagnostikovano, jer ljudi koji se dovode u pitanje žive uspešnim, običnim životima.
Kao dokaz, pogledajmo neurologa Džejmsa Falona: Falon je proveo decenije istražujući anatomsku stranu psihopatije. Njegovo istraživanje pomoglo je u identifikovanju oblasti različitosti u mozgovima ljudi sa antisocijalnim poremećajem. Jednog dana 2005. godine, Falon je gledao u rendgenske snimke mozgova ljudi sa ovim poremećajem, kao i onih sa depresijom i šizofrenijom. Sedeći za stolom, nalazila se gomila skenova članova Falonove porodice uzetih kao deo studije Alchajmerove bolesti.
„Došao sam do kraja gomile i video da je jedan rendgenski snimak očigledno patološki“, rekao je za časopis „Smitsonijan“ (Smithsonian). Ispostavilo se da mozak na slici pripada psihopati – ali snimci na kraju hrpe pripadali su njegovim članovima porodice.
Uzdrman, rešio je da pogleda šifru na skenu kako bi odgonetnuo u čiji mozak gleda. Bio je to njegov sopstveni mozak.
Falon nije baš mogao da poveruje u to. Prvo je mislio da je došlo do greške u njegovom istraživanju i da niža aktvnost u tim delovima mozga nema nikakve veze sa antisocijalnim poremećajem ličnosti. Zatim je razgovarao sa svojom porodicom. Da, rekli su mu. Naravno da si psihopata. Njegova majka, žena i deca su prepoznala i živela sa njegovom ličnošću sve vreme.
Falon se povrgnuo daljim testovima koji su potvrdili dijagnozu.
Vremenom, shvatio je da je i sam to znao sve vreme. Kroz svoj život, napisao je za „Gardijan“ (The Guardian), stranci su komentarisali da je delovao „zlo“ i iako nikada nije bio nasilan, ipak je imao hladnu crtu. Doveo je ljude u opasnost.
„Ja sam nepodnošljivo takmičarski nastrojen“, rekao je u intervjuu. „Neću dozvoliti svojim unucima da pobeđuju u igrama… Ja sam agresivan, ali moja agresija je sublimirana. Radije ću nekoga pobediti argumentima, nego pesnicama“, dodao je. Falon veruje da njegov relativni uspeh može biti rezultat odrastanja u zdravoj, stabilnoj okolini uz mnogo podrške. Odgajan je u domu sa puno ljubavi, koji mu je pomogao da preskoči neke od najružnijih impulsa.
Za antisocijalni poremećaj ličnosti nema leka. Pronalaženje uspešnih metoda lečenja je varljivo, jer ljudi sa antisocijalnim poremećajem teže da se osećaju prilično dobro u svojoj ličnosti i nemaju motivaciju da se menjaju. Ipak, neki, kao Falon, odlučni su da stvari poboljšaju bar malo.
„Budući da sam sve ovo otkrio i pregledao, dosta sam se potrudio da promenim svoje ponašanje“, rekao je za Smitsonian. „Dosta svesnije radim stvari koje se smatraju ‘pravim stvarima’ i više razmišljam o osećanjima drugih ljudi“, zaključio je.
Izvor: Mental Floss
[…] 5 fascinantnih jutarnjih navika koje ima svaki sociopata i razlika između psihopate i sociopate? […]
[…] 5 fascinantnih jutarnjih navika koje ima svaki sociopata i razlika između psihopate i sociopate? […]