Postoje četiri glavna pokazatelja da dečaku u velikoj meri nedostaje očeva pažnja:

1. agresivan način odnošenja prema drugima
2. prenaglašeno muški stil ponašanja i interesovanja (puške, mišići, kamioni – smrt!)
3. izrazito ograničen manir ponašanja (gunđanje, nezainteresovanost u fazonu, cool sam, sve je smaranje)
4. omalovažavajuće ponašanje prema ženama, osobama koje su gej ili mu se tako čine, manjinama.

Agresivan način odnošenja je način na koji dečak prikriva svoju nesigurnost. Pošto mu nedostaju pohvala i poštovanje starijih muškaraca, on glumi čvrstinu. Pravilo je sledeće: omalovaži nekoga, pre nego što on omalovaži tebe.
Ukoliko dečak ima malo kontakta sa svojim ocem ili drugim muškarcima, onda zapravo ne zna kako da bude muškarac.

Nedostaju mu reči samouvidi i kontrola nad sopstvenim osećanjima. Zbog toga što nikada nije video kako se to radi, on ne zna kako da:
– rešava konflikt na dobroćudan način
– da lako razgovara sa ženama i da se ne ponaša seksistički
– da izrazi uvažavanje ili tugu, ili da kaže izvini itd

Takav dečak ima samo dva izvora iz kojih crpi svoju predstavu o muškosti – glumaca u filmovima i sopstvenih vršnjaka.
Ukoliko mu je idol Žan-Klod van Dam, to mu neće mnogo pomoći u nošenju sa svakodnevnicom.

(Stiv Bidalf – jedan od najpoznatijih australijskih porodičnih terapeuta.)