10 sep Psihološki odbrambeni mehanizmi

I dok se odbrambeni mehanizmi poput represije, sublimacije i identifikacije češće uočavaju, postoje takođe i bezbrojni drugi mehanizmi koje je identifikovao Sigmund Frojd još pre jednog veka.

Hajde da pogledamo neke uobičajene i manje poznate mehanizme odbrane koje osoba može razviti, zajedno sa nekim primerima kako ih um može koristiti:

Prihvatanje

Prihvatanje situacije koja uzrokuje anksioznost jedna je od tehnika koju možemo koristititi kako bi živeli sa neželjenim okolnostima ili osećanjima. Na primer, neko može priznati da se ponašao nerazumno prema svom ocu pripisujući to Edipovom kompleksu, ili prihvatanje novih okolnosti nakon rastanka sa partnerom.

Gluma

Kada id komponenta ljudske psihe signalizira želju da deluje na osnovu impulsa, ego i super ego buniće se često ako osećaju da je ponašanje kontraproduktivno ili nemoralno. Osoba će možda želeti da psuje nakon što je, na primer, pala u veoma prometnoj ulici, ali će ego, koji to doživljava kao kontradiktornost društvenim pravilima, često voditi osobu tome da se ona suzdrži od eksplozije. U nekim situacijama, međutim, možda nećemo biti sposobni da izbalansiramo impulse ida i branićemo ego jednostavnim postupanjem po iracionalnim željama.

Na primer, osoba će možda “odglumiti” teatralni izlazak sa stresnog sastanka kada bi inače ostala mirna i u suprotnom krila nelagodu.

Iščekivanje

Iščekivanje potencijalno stresnog događaja jedan je od načina na koji se osoba mentalno sprema za isti. Iščekivanje može uključivati istraživanje mogućih ishoda u nečijem umu ili dijalog sa samim sobom da neće biti toliko loše koliko je zamišljeno. Osoba sa fobijom od zubara može iščekivati zakazani sastanak kod zubara zbog popravke zuba tako što će govoriti sebi da će procedura biti gotova za nekoliko minuta i podsećajući sebe kako je prethodna popravka prošla bez problema.

Altruizam

Čin dobre volje prema drugoj osobi, poznat kao altruistično ponašanje, može se koristiti kao način za sprečavanje širenja potencijalno anksiozne situacije. Altruizam se može koristiti kao odbrambeni mehanizam, na primer, time što ćemo posebno biti od pomoći i na usluzi osobi za koju osećamo da nas možda ne voli ili ćemo neutralizovati argumente ljubaznim rečima i pozitivnošću.

Izbegavanje

Kada određena situacija stvori anksioznost, jedna zgodna opcija je da je ponekad izbegavamo. Iako izbegavanje može obezbediti izlaz iz određene situacije, time se zanemaruje uzrok anksioznosti. Na primer, osoba će zbog stresne prezentacije koju treba da održi ispred kolega sa posla, uzeti bolovanje kako bi to izbegla. Izbegavanje u toj situaciji može biti kratkoročna opcija, ukoliko se prezentacija prerasporedi za neki drugi dan. Neko će možda izbegavati da misli o nečemu što uzrokuje anksioznost, preferirajući da ostavi problem nerazrešen, umesto da se sa istim suoči.

Konverzija

Konverzija je odbrambeni mehanizam gde se anksioznost uzrokovana potisnutim impulsima i osećanjima ‘konvertuje’ u fizičke tegobe kao što su kašalj ili osećaj paralize. Frojd je posmatrao te fizičke manifestacije anksioznosti kod klijenata kao što je Dora, koja se žalila na kašalj, gubila sopstveni glas i imala simptome nalik upali slepog creva. Tokom ispitivanja, Frojd je njen kašalj pripisao fiksaciji tokom oralne faze psihoseksualnog razvoja i povezao njenu upalu slepog creva “fantaziji porođaja”.

Negiranje

Negiranje osećanja ili prethodnih postupaka jedan je od odbrambenih mehanizama, kako bi osoba izbegla oštećenje ega uzrokovanog anksioznošću ili krivicom prihvatanja istih. Udata žena može poricati da je privlači prijatelj njenog muža, pre nego da prihvati sopstvena istinska osećanja.

Osoba takođe može negirati svoje ponašanje, poput krađe, radije misleći da ih je neko prisilio da počine krađu, u cilju izbegavanja suočavanja sa krivicom ukoliko priznaju i prihvate sopstvene postupke. Negiranje je nepoželjni odbrambeni mehanizam, jer je kontradiktoran sa željama ida, što uvodi osobu u zamišljeni svet koji je deli od realnog okruženja.

Premeštanje

Premeštanje se dešava kada osoba potiskuje naklonost, strah ili impulse koje ima ka drugoj osobi. Prihvatanjem da je to iracionalno ili društveno neprihvatljivo demonstrirati takva osećanja, psiha sprečava da se ista pretvore u postupke. U suprotnom, osećanja se premeštaju ka osobi ili životinji gde je prihvatljivo da se osećanja izraze.

Osoba koja ne voli svog nastavnika zbog loših ocena može osećati da će biti kažnjena ukoliko izrazi neprijateljstvo. Stoga, ona može nesvesno izmestiti sopstvenu antipatiju ka svom najboljem prijatelju, smišljajući izgovore zbog lošeg ophođenja bez opravdanja.

U slučaju malog Hansa, Frojd je verovao da je dečak izmestio strah od oca na konje, čije treptanje i crte lice ga je podsećalo da njegovog roditelja. Umesto uočavanja lošeg ponašanja ka svom ocu, on se osećao anksiozno u prisustvu konja i izbegavao je da napušta kuću kad god je to bilo moguće.

Disocijacija

Ljudi koji koriste disocijaciju kao odbrambeni mehanizam teže da na trenutak izgube svoju vezu sa svetom koji ih okružuje. Mogu se osećati odvojeno od spoljašnjeg sveta, kao da postoje u nekoj drugoj realnosti. Disocijacija često pomaže ljudima da se nose sa neprijatnim situacijama tako što ‘uklanjaju’ sebe iz istih. Mogu zakoračiti u stanje sanjarenja, zureći u prostor i dopuštati svom umu da luta sve dok ih neko ne pogura, podstičući ih da još jednom priznaju stvarnost.

Slučaj koji je Frojd analizirao tiče se Danijela Šrebera, nemačkog sudije koji je opisao disocijativni osećaj kao da su on i ostatak sveta odvojeni velom. Šreber se osećao kao da on nije u potpunosti deo svog okruženja i da je na neki način odvojen od istog.

Fantazija

Kada se život čini previše teškim, ljudi često koriste fantaziju kao način da pobegnu od realnosti. Oni mogu fantazirati o osvajanju lutrije ili idealizovati ishode svojih života menjajući ih na bolje, na neki način. Fantazije nam pomažu da istražimo alternative situacija u kojima smo nesrećni, ali nerealistična očekivanja da će se ista ostvariti mogu voditi gubitku kontakta sa realnošću i nepreuzimanju realnijih akcija kako bi poboljšali sopstvene živote.

Humor

Džordž Valijant opisao je korišćenje humora kao “zrelog” odbrambenog mehanizma – prvenstveno prilagodljive tehnike koja pomaže prilikom suočavanja sa napetim i stresnim situacijama. Traženje smešnog aspekta u okruženju u kome nedostaje kontrola može nam pomoći da izdržimo i čak može biti i altruistični čin u smislu pomoći drugima da se bolje sa situacijom i nose.

Poniznost

Pokazivanje poniznosti uključuje spuštanje naših očekivanja i pogleda na samovažnost, žrtvovanje ponosa i često fokusiranja na druge. Poniznost može omogućiti da opustimo one oko sebe prilikom napetog konflikta i podstakne da se saradnja sa drugim ljudima održi. Na primer, neko ko je poznat da se hvali sopstvenim sposobnostima može pokazati poniznost dok se trudi da završi težak zadatak. Ovo bi moglo podstaći druge da se saosećaju i da pomognu.

Idealizacija

Idealizacija uključuje stvaranje idealne slike osobe, mesta ili objekta naglašavanjem pozitivnih kvaliteta i zanemarivanjem onih negativnih. Idealizacija prilagođava način na koji doživljavamo i vidimo svet oko nas i može nas voditi da donosimo zaključke koji podržavaju sopstvene idealne koncepte.

Ljudi često idealizuju svoja sećanja na odmore ili uspomene iz detinjstva, videći ih kao ‘srećnija vremena’, ali ne uspevaju da se sete stresnih situacija tokom tih perioda. Često idealizujemo sliku osoba kojima se divimo – rođaka, partnera ili slavnih ličnosti, opravdavajući njihove neuspehe ili preuveličavajući njihove prijatnije kvalitete.

Identifikacija

Prema Frojdovom konceptu Edipovog kompleksa, dečak može iskusiti osećanja prezira usmerenih ka sopstvenom ocu dok se takmiči za naklonost svoje majke i rezultirajuće anksioznosti kastriranja – iracionalni strah usmeren ka ocu – koji može voditi da oseća potrebu da udovolji ocu.

Da bi smirili osobu koju doživljavamo kao pretnju, možemo oponašati aspekte njegovog/njenog ponašanja. Usvajanjem njihovih manira, ponavljanjem fraza ili šablona govora koji teže da koriste i oponašanjem njihovih karakternih osobina, osoba može pokušavati da udovolji toj osobi. Taj odbrambeni mehanizam opisan je od strane Ane Frojd kao identifikacija sa agresorom.

Osoba koja menja škole ili zemlje, započinje novi posao ili ulazi u nov društveni krug može usvojiti društvene norme ili ponašanja školskih drugova, kolega ili drugih ljudi od kojih traže prihvatanje, na primer, u cilju izbegavanja odbacivanja od strane svojih novih poznanika.

Intelektualizacija

Kada je osoba emocionalno vezana za problem, ona može pokušati da isti razmatra pomoću intelektualnih pojmova. To često uključuje posmatranje situacije i pokušaj da se stvari posmatraju na hladan, neutralan način. Na primer, osoba koja je u kompaniji proglašena viškom nakon dvadeset godina službe može to posmatrati putem intelektualizacije, priznajući stav menadžmenta da su otkazi neophodni da bi kompanija preživela.

Međutim, taj odbrambeni mehanizam intelektualizacije ne mora nužno da spreči strastveni osećaj osobe da je ona izdana nakon što je toliko dugo obavljala posao za tu kompaniju.

Usvajanje

Usvajanje se javlja kada osoba uzima stimulanse iz svog okruženja i usvaja ih kao sopstvene ideje. To može uključivati internalizaciju kritike od strane druge osobe i verovanje da je gledište druge osobe ispravno. Osoba može usvojiti religiozne ideje koje je čula u crkvi, ili politička mišljenja koja prijatelj zastupa. Ponašanje takođe može biti usvojeno – sin posmatranjem može  primenjivati i usvojiti manire svog oca.

Izolacija

Odbrambeni mehanizam izolacije može voditi osobu da odvaja ideje od ostatka svojih misli. Na ovaj način, razlikovanjem emocija ili impulsa jednih od drugih, osoba pokušava da zaštiti ego od anksioznosti uzrokovane određenom situacijom. Na primer, osoba sa delimično stresnim poslom može koristiti izolaciju kako bi odvojila svoj posao od porodičnog života, izbegavajući da stres utiče na njegove/njene veze i odnose.

Pasivna agresija

Ispoljavanje agresije smatra se nedruštvenim i nepoželjnim vidom ponašanja u mnogim društvima, pa kada se agresivni ili nasilni impulsi dožive, ljudi teže da ih izbegavaju koliko god da je to moguće.

Međutim u reanosti preostalu energiju koja pokreće takvu agresiju teže je zadržavati i ona se može manifestovati u drugim formama, poznatijim kao pasivna agresija. Pasivno agresivna osoba može biti netolerantna u izvršenju svojih dužnosti ili drugih zadataka, može namerno ignorisati nekoga i može usvojiti negativne poglede na sopstvenu situaciju, kao što je posao i na one oko njih tj. na kolege.

Projekcija

Kada doživimo osećanja ili želje koje uzrokuju anksioznost, ili nismo u mogućnosti da zbog negativnih uticaja na nas ili oko nas delujemo, možemo braniti ego od rezultirajuće anksioznosti tako što ćemo projektovati te ideje na drugu osobu.

Osoba koja se plaši da pređe most sa prijateljima može ih na primer optužiti da imaju strah od visine i samim tim postupkom, izbegne prihvatanje sopstvene slabosti. U slučaju Danijela Šrebera, koji je optužio svog terapeuta za pokušaj povređivanja, projekcija se možda dogodila kada je pripisao sopstvena osećanja i želje svom terapeutu, profesoru Flechsig-u.

Racionalizacija

Racionalizacija se događa kada osoba pokuša da objasni ili stvara izgovore za događaj ili postupke na racionalan način. Time su sposobni da izbegnu prihvatanje istinskog uzroka ili razloga trenutne situacije.

Primeri racionalizacije – osoba koja je ukrala čokoladicu u prodavnici kriviće visoku cenu slatkiša kako bi opravdala krađu, dok je u realnosti jednostavno uživala u postupku krađe.

Reaktivna formacija

Kada su nezasite želje ida u konfliktu sa egom i super egom, osoba može formulisati reakciju na te impulse. Često, taj postupak je sušta suprotnost zahtevima prvobitne želje i pomaže da se osoba suprostavi impulsima, koji mogu biti neprihvatljivi.

Na primer, čovek može osetiti ljubav prema udatoj ženi. Super ego prepoznaje da bi ispunjenje njegovih želja bilo kontradiktorno društvenim pravilima u domenu prihvatljivog ponašanja i tada bi se dogodila reaktivna formacija – čovek može u odnosu na prvobitna osećanja iskusiti suprotno.

Represija

Represija je možda najznačajniji odbrambeni mehanizam u kome potisnuta osećanja i impulsi mogu aktivirati mnoge druge mehanizme.

Prema teoriji psihodinamike Sigmunda Frojda, ispunjenje impulsivnih želja ida u psihi sprečava ego, koji poštuje načelo realnosti – da su naši postupci ograničeni našim okruženjem, uključujući i društveno etiketiranje. Šta više, super ego se ponaša kao naš moralni kompas, uključujući osećanja krivice zbog doživljaja iracionalnih želja koje id stvara.

Tenzije neizbežno rastu između ida, ega i super ega i krivica zbog svega toga može voditi osećanjima anksioznosti i sramote. Da bi mogli živeti sa tim osećanjima, Frojd je verovao da naši umovi potiskuju misli koje su uzrok anksioznosti: umesto da se svesno razmotre, one se guraju u nesvesni deo uma, javljajući se u simboličnim snovima i neobjašnjenim obrascima ponašanja.

Frojd i njegov kolega, Jozef Breuer, koristili su tehnike kao što su hipnoza, regresija i slobodna asocijacija kako bi ohrabrili klijente da prizovu ili prihvate potisnuta sećanja i impulse.

Regresija

Regresija se javlja kada se osoba vraća tipovima ponašanja koje je koristila u ranijem dobu. Stres odraslog života i povezana anksioznost može voditi osobu da traži komfort u stvarima koje povezuje sa sigurnijim, srećnijim vremenima. Mogu koristiti regresiju tako što će jesti hranu koja im je data kada su bili deca, gledati stare filmove ili crtaće, ponašati se bez promišljanja o posledicama svojih postupaka.

Sklonost da služimo samo sebi

Sklonost da služimo samo sebi javlja se iz potrebe da zaštitimo ego od samokritike i odbranimo sami sebe od žalbi drugih ljudi. Koristimo sklonost da služimo samo sebi kada preterujemo na važnosti sopstvenih uspeha – kada položimo test, možda ćemo precenjivati značaj tog određenog ispita i preuzimati zasluge za isti, bez priznanja uloge koje su naši mentori odigrali u tom uspehu.

Slično tome, kada se suočavamo sa potencijalnom kritikom možda ćemo odbiti da prihvatimo krivicu, podelu odgovornosti za neuspeh nikome osim sebi. Iako mnogi od nas pokazuju znakove sklonosti da služe samo sebi, to može biti neefikasan metod odbrane, jer zamagljuje i iskrivljuje pogled na realnost i našu sposobnost da efikasno racionalizujemo i interpretiramo događaje.

Društveno upoređivanje

Kada ljudi osećaju da su bili žrtve nepravednih radnji, mogu braniti ego tako što će upoređivati sebe sa gorima od sebe. To služi da bi mogli da sagledamo našu bolju poziciju u odnosu na druge, kako bi popravili sopstvenu sliku o sebi.

Na primer, čovek koji je slomio nogu i koji je vezan za invalidska kolica može napraviti socijalno poređenje sa osobom kojoj je dijagnostikovano ozbiljnije zdravstveno stanje kako bi njegova sopstvena situacija izgledala manje problematično. Alternativno, osoba može tražiti da se identifikuje sa osobom za koju smatra da je višeg društvenog staleža npr. da ide u restoran u koji ide i slavna ličnost koju vole.

Podeljenost

Podeljenost se javlja kada ego pokušava da pomiri više aspekata ili razloga, ali pribegava razumevanju sveta “crno-belim” načinom razmišljanja. Osoba koja iskusi podeljenost može preuzeti “ili-ili” pristup kada donosi procenu povodom sveta koji je okružuje, uključujući objekte, situacije i ljude.

Oni teže da vide ideje kao ili tačne ili pogrešne, bez sredine ili kompromisa. Slično tome, mogu u vezama koristiti pristup “dobro naspram lošeg”, diveći se jednoj grupi ljudi dok će potpuno odbaciti one koji ne žive u skladu sa njihovim očekivanjima.

Sublimacija

Sublimacija se smatra prilagodljivijim odbrambenim mehanizmom zbog toga što može transformisati negativnu anksioznost u pozitivniju energiju. Psihijatar Džordž Valijant identifikovao je to kao zreliji odbrambeni mehanizam, koji možemo koristiti za prilagođavanje rastućoj nelagodi.

Kada energija libida izađe na površinu u formi impulsa ida psihe, te želje onesposobljene su od strane ega i super ego može proizvesti krivicu zbog neprihvatljivih osećanja. Iako se ti impulsi mogu potisnuti, iza njih ostaje energija. Umesto da konvertuje tu energiju u društveno neprihvatljivo ponašanje, osoba može koristiti sublimaciju kako bi preusmerila tu motivaciju u prihvatljivije, čak i produktivnije, ponašanje.

Frojd je verovao da je kreativna energija umetnika često preusmeravanje drugih impulsa ili strepnji, putem sublimacije, na svoj rad. Atlete mogu takođe koristiti sublimaciju kako bi koncentrisale energiju na produktivnije aktivnosti kao što je trening.

Somatizacija

Odbrambeni mehanizam somatizacije javlja se kada unutrašnji konflikt između ida, ega i super ega preuzme fizičke karakteristike.

Jozef Breuer, kolega Sigmunda Frojda, posmatrao je to u slučaju Ane O, koja je potražila pomoć od Breuera zbog histerije. Breuer je otkrio da su Anine anksioznosti rezultati traumatičnih događaja koji su bili potisnuti, ali su se kasnije manifestovali fizički. Na primer, njoj se paralizovala jedna strana, što je Brauer povezao sa snom u kome se ona osećala paralizovano dok je pokušavala da otera zmiju od svog oca vezanog za krevet.

Potiskivanje

Za razliku od mnogih drugih odbrambenih mehanizama, potiskivanje misli i osećanja nešto je što se odigrava svesno i možemo biti u potpunosti svesni da pokušavamo da potisnemo anksioznosti.

Potiskivanje uključuje pokušaje da ne mislimo o sećanjima ili osećanjima – osoba može pokušati da misli o drugoj temi kada nelagodna misao uđe u njen um ili može preokupirati svoj um preuzimajući nepovezan zadatak kako bi skrenula sebi pažnju. Osoba može takođe potiskivati osećanja ljubavi ili antipatije prema drugoj osobi, ponašajući se normalno u njenom prisustvu.

Poništavanje

Kada postupamo na osnovu ideje ili impulsa zbog koga se kasnije kajemo, možemo usvojiti odbrambeni mehanizam u pokušaju da “poništimo” taj postupak u cilju zaštite ega od osećanja krivice ili sramote.

Osoba se, na primer, može u prodavnici namerno ugurati ispred druge osobe u redu za plaćanje, ali shvativši da je osoba na neki način slaba, osećati krivicu zbog sopstvenog ponašanja. Može pokušati da poništi prethodno ponašanje tako što će se izviniti ili ponuditi pomoć toj osobi.

Puštanje mašti na volju

Svi mi bavimo se donekle maštanjem u pokušaju da izbegnemo suočavanje sa neželjenim realnostima. Fudbalski navijač može obmanjivati samog sebe da će se gubitnički tim koji podržava nekim čudom probuditi i da će pobediti u svim budućim mečevima sezone. Takvo maštarenje omogućava osobi da izbegne razočarenje i tugu što je duže moguće.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychologistworld