31 mar Manipulatori – majstori “igre upravljanja drugima”

HELLO WORLD...

U modernom društvu, u kome se nameće obaveza da svi budu što uspešniji na svim životnim poljima, manipulacija se sve češće koristi kao glavno oružje u ostvarivanju ciljeva. Kolika je njena moć potvrđuje i to što su mnogi spremni da primene različite metode kako bi dobili ono što žele. Stručnjaci tvrde da je ova “igra upravljanja drugima” danas sve prisutnija zato što se ljudi lakše prepuštaju emocijama i zato naivno upadaju u zamku i postaju marionete.

U današnje vreme ne možete ni da naslutite kada ćete se kao figura naći na šahovskoj tabli, jer je sve više onih koji ne prezaju ni od čega, “igraju” vrlo grubo i misle da će tako dokazati koliko su vešti i sposobni. Psiholozi kažu da od manipulatora možete da očekujete i najiskrenije komplimente, ali da zapravo nikada ne možete da znate šta se krije iza njih. I upravo je u tome tajna njihovog uspeha, jer mogu lako da vas zavaraju i rečima i delima.

EMOTIVNA UCENA

Kod emotivne manipulacije se osećamo ugroženo, manje vredno, napadnuto i ponajviše kao da smo za nešto krivi. Značajan indikator ovakve ucene može da bude i osećaj da smo za nekoga odgovorni. Jedina stvarna odgovornost koju svako od nas nosi jeste ona koju imamo za sebe i svoje dete dok je još malo. Svako preuzimanje krivice za druge, posebno kada nam je nametnuto, može da bude dobar putokaz da radimo nešto što “nije naš posao”. Kada manipulatora suočimo sa našim osećanjima, on će nas ubediti da smo sebični, manje vredni i da je naša ljutnja nepravedna. Ubediće nas da je njemu mnogo gore, da je u težoj situaciji, da se ljutimo dok se njemu “svet ruši na glavu”. Odbraniti se možemo samo tako što ćemo biti svesni toga da je to novi pokušaj manipulacije i istrajati u tome da smo povređeni – objašnjava Jelena Orlandić.

– Manipulacije ljudima su prisutne u gotovo svim oblastima života, bilo da su u pitanju poslovni saradnici, prijatelji, partner ili porodica. U maloj meri, odnosno s niskim intenzitetom, svi mi to radimo. Međutim, problem nastaje onda kada manipulacija postane ekstremna, previše intenzivna, kada je usvojimo kao stil života i prihvatimo kao najbolje i jedino rešenje – naglašava Jelena Orlandić, psihoterapeut O. L. I. metoda.

Na koje sve načine je moguće nekim manipulisati?
– Postoji mnogo načina, a najviše zavisi od stila pojedinca. Jedan od najčešćih je izazivanje osećaja krivice i manje vrednosti. Krivica je veoma moćno osećanje i teško se podnosi. Ukoliko neko u nama izazove takvu emociju, učinićemo mnogo toga što ne želimo, samo da bismo to nekako neutralisali. Logični nastavak ove igre je i izazivanje osećaja manje vrednosti. Onda kada smo “mali i bezvredni” učinićemo sve da izađemo iz te nepodnošljive uloge. Sve ovo vodi ponašanjima koja manipulator koristi da bi dobio ono što želi.

Naravno, postoji još strategija da se upravlja ljudima, kao što su vređanje na ličnom nivou, provociranje, pretnje odbacivanjem, ucenjivanje i ismevanje… Koriste se i suptilnije metode, na primer, laskanje i ulagivanje, ali je i to povezano sa osećanjem naše lične vrednosti. Manipulator može predstaviti uslugu koja mu je potrebna od nas kao delo nekoga ko je veliki i plemenit čovek, jer čini nešto tako dobro za drugog.

Kako se postaje manipulator i koji je njihov motiv za takvo ponašanje?
– Manipulacija se uči od malih nogu i koristi je onaj ko uvidi da je to strategija koja “pali”. Ukoliko roditelji svom detetu dopuštaju da manipuliše, ako ne kažnjavaju već nagrađuju takvo ponašanje, ono će proceniti da je to način da zadovolji svoje potrebe, da mu sve želje budu ispunjene i primenjivaće takvo ponašanje sve češće. Kao i sa bilo kojim drugim oblikom ponašanja i ovde važi isto pravilo – ono što zalivamo to će i rasti, ono što podržavamo, bilo svesno ili nesvesno, postaće ustaljeni način ponašanja. Roditelji često pristaju na manipulaciju, jer im se to čini kao lakša opcija. Problem je u tome što dete tako uči da će na taj način dobiti ono što želi.

Problem za onoga ko manipuliše je to što je manipulacija neiskrena. A svaki put kada smo neiskreni gubimo deo sebe. Onda kada nismo autentični, kada nismo ona prava verzija sebe, deo po deo, menjamo svoju srž i ličnost za trenutnu korist. Simbolički posmatrano, prodajemo svoju dušu za krofnu. Manipulacija je jedan oblik laganja, a kada lažemo, stvaramo sliku o sebi koja je falsifikat, a kojom se predstavljamo svetu. Radimo to jer imamo iluziju da onu pravu sliku, “original”, niko neće prihvatiti. Negde u temeljima ovakvog ponašanja stoji uverenje da sami nismo dovoljno vredni da bismo dobili ono što želimo.

Da li se za manipulaciju ponekad može reći i da je veština?
– Delom i jeste. Ne može svako da bude manipulator i u tom smislu ona jeste veština, koja se uči i razvija, često godinama. Zahteva veliko ulaganje kako bismo je savladali. Iako možda ne izgleda tako na prvi pogled, uvideti sve načine kako ćemo nekoga navesti da nam ispuni želju, čak i kada je to protiv njegove volje, nije nimalo lak zadatak.

Problem je u tome što nam manipulacija ne pomaže u napredovanju i razvoju. Ne doprinosi tome da rastemo i postajemo bolji. Dobićemo ispunjenje trenutne želje, ali će ono biti praćeno saznanjem da nam to što smo hteli nije dato iskreno, već da smo to iznudili lažnim predstavljanjem i u manjoj ili većoj meri nekom vrstom agresije.

Šta je karakteristično za osobe koje lako upadaju u zamku manipulatora?
– Pre svega sklonost osećanju krivice i nisko samopoštovanje. Kako su to noseći stubovi manipulacije, osoba koja već misli loše o sebi i ne smatra sebe dovoljno vrednom mnogo će lakše upasti u zamku da nekome dokazuje da to nije tačno. Takođe, nekritičnost može da nas učini pogodnim za lak plen. Manipulacija je izvrtanje činjenica, redizajniranje stvarnosti. Ukoliko neko nekritički posmatra svet i ne zastane da razmisli, već dela samo i jedino na osnovu emocija, mnogo će lakše biti izmanipulisan.

Poništavanje partnera u vezi
Narušavanje samopouzdanja vređanjem i ismevanjem je čest oblik manipulacije u vezama. Ako osoba misli da je bezvredna, lako će poverovati u partnerovu izjavu da nikad neće naći boljeg. A onda se pretnja odbacivanjem doživljava mnogo bolnije i tragičnije. Emotivna ucena, izazivanje osećaja krivice i prebacivanje odgovornosti na partnera su, takođe, veoma česte strategije koje imaju različite oblike od suza do agresije, ali isti cilj, a to je da partner ostane s nama i uradi ono što želimo. Na neki način, da bude objekat, a ne osoba sa sopstvenom slobodnom voljom i ličnošću. U svakoj vezi postoji određeni stepen manipulacije, važno je samo u kom intenzitetu. Sve dok između partnera ima poštovanja i ljubavi, male manipulacije nisu ništa strašno. Problem nastaje onda kada se jednom od partnera poništavaju njegova volja, želje i potrebe u korist drugog – ističe naša sagovornica.

Kako da nauče da se odbrane od ucena?
– Ukoliko neko pokušava da nas emotivno ucenjuje, važno je da razumemo da, koliko god snažna osećanja imali prema toj osobi, ona možda nije to što mi u njoj vidimo i svakako nije neko ko nam želi dobro. Ako nas neko iskreno voli, želeće da rastemo i razvijamo se, a ne da pokleknemo pod emotivnom ucenom. Da bismo imali bolje okruženje, potrebno je da pronađemo ljude i situacije u kojima ćemo se osećati prijatno kada smo iskreni. Najvažnije je da možemo da budemo ono što jesmo i da smo prihvaćeni bez osude. A kada smo duže u takvom okruženju, i sami postajemo snažniji, pa tako teže podležemo emotivnim ucenama, pretnjama i svim ostalim oružjima manipulacije.

Ko su veštiji manipulatori, žene ili muškarci?
– Manipulacija je nešto što se vežba i uči kroz život i ne zavisi od pola. Razlika, međutim, može postojati u načinima primene. Muškarci uglavnom koriste nešto agresivnije metode manipulacije, pre će nekoga ponižavati, pokazivati mu da je slab, rugati mu se i vređati ga, jer na taj način ne samo što mogu da uspešno manupulišu, već mogu i da pokažu svoju muževnost, da pokažu kako su “snažni i pravi muškarci”. Za žene su, s druge strane, karakteristične suptilnije metode manipulacije kao što su laskanje, ulagivanje, a koriste i svoj izgled, ističu da su “slabiji pol”, mnogo više igraju na kartu krivice.

Stručnjaci često ističu kako su najsposobniji manipulatori zapravo robovi vlastite manipulacije…
– Njima su potrebne osobe kojima mogu da “upravljaju”. To znači da manipulator nema izbora i da na određeni način “mora” da traži samo određenu vrstu ljudi kojima se okružuje. I to ih čini robom sopstvene strategije, ljudima kojima je sloboda izbora oduzeta.

Šta je to suptilna manipulacija?
– Situacija u kojoj se ne koristi direktna i otvorena agresija kao što su pretnje, odbacivanje ili vređanje i ismevanje, već se uspeh pokušava postići ulagivanjem, laskanjem, sitnim uslugama, poklonima… Ovakvo ponašanje kod osobe na koju se cilja izaziva osećaj krivice. Ona “kao da nešto duguje” i ne može da odbije manipulatora, čak i ako je zahtev prevelik ili krajnje neprijatan. Način da se izborimo jeste da nikome ne pružamo specijalan tretman, ali i da ga ne prihvatamo. Naravno, ovo pravilo uglavnom važi u poslovnom okruženju, odnosno u situacijama gde već postoji jasna struktura moći i podela uloga.

U čemu je razlika između svesne i nesvesne manipulacije?
– Nesvesna manipulacija je nešto što u manjoj ili većoj meri svi radimo i ukoliko nije preterana, ne mora biti nužno destruktivna. Kod nje ne postoji dugoročni plan i često može da bude samo iskazivanje neke potrebe koju bi druga osoba zadovoljila uz eventualno blago negodovanje. Svesna manipulacija, s druge strane, mnogo je opasnija, jer tu postoji namera da se neko iskoristi kao objekat ili sredstvo za postizanje cilja i u najekstremnijim oblicima može negirati nečiju ličnost.

IZVOR: NOVOSTI.RS

NE ŠIRE SE VIDICI U USKOJ SREDINI!