08 aug Istina je da mnoge žene vode ljubav sa svojim partnerom i kada im nije do toga
Klasična priča poznata mnogima ide ovako: Momak upoznaje devojku, oni se zaljube, divljaju u krevetu, ozvaniče vezu brakom, imaju dvoje dece… Onda je devojka umorna i najradije bi gledala TV. Draži joj je i od vođenja ljubavi sa mužem. Tužno, ali istinito. Život preuzme kontrolu nad životom. Deca preuzimaju kontrolu nad rasporedom. Na kraju dana, devojci ne preostaje ništa drugo do TV-a.
Šalu na stranu, ali zaista, kada odrastemo, skućimo se, napravimo porodicu, nema tu više misterije niti zavođenja, niti leptirića. Tu su obaveze, rokovi, nabavke, treninzi, škola. Trepneš, i magija nestane. Porodica postane kao fabrika.
Ne dopada mi se to. Ne dopada mi se činjenica da ne osećam strast prema čoveku koji je moj partner do kraja života.
Zato sam pretražila sve moguće internet kutke na temu kako začiniti svoju vezu. Oni kažu: „Pretvarajte se da se ne poznajete. Igrajte seksi društvene igre…“ i tako dalje. Ali ja na to kažem „Ma važi!“ Toliko dugo smo zajedno da ne postoji neistraženi aspekt što se tiče seksa. Sve smo probali što se probati moglo.
Zavetovala sam se na dan venčanja da sam uz muža i u dobru i u zlu, i tako će i biti. Tako da, i kada mi se neće i kada mi se hoće, kada moj muž krene u akciju, ja ga pratim. Želim da održim taj plamičak strasti u našoj vezi, makar on bio na veštačko disanje.
Svesna sam da moj izbor dođe kao šamar u lice ženskom rodu. Doduše, smatram da imam dobre argumente kada kažem da vodim ljubav i onda kada mi nije do toga, i kada mi se ne sviđa moje telo, i kada bih radila bilo šta drugo samo ne to.
Moji argumenti su sledeći:
- Seks nas povezuje. Čak i kada nije najuzbudljiviji na svetu (bar ne za mene), to je nešto što radimo zajedno (to je partnerska aktivnost) i to se računa!
- Često je vrlo dobro. Ne kažem da je naš seks loš. Nekada je zaista, zaista dobar! Ali, ako se uhvatite u ciklus da stalno odbijate i kažete ne, nikada nećete doći do onih retkih „aaahhh” uzdah momenata.
- Osećam dužnost. Znam da ovo zvuči kao da sam iskočila iz epizode „Sve žene mog muža” ali saslušajte me. Kada stupimo u brak, nosimo sa sobom određena očekivanja. Očekujemo poštovanje, razumevanje, nežnost i empatiju.
- Seks je, takođe, deo tog paketa. Osećala bih se krivom kada bih taj deo veze zanemarila.
- Više ga ne zaskačem, ne cepam mu košulju…
Saznala sam da moj seksualni život ima i stručni naziv: servisni seks. Zvuči kao zamena ulja na autu i servisno održavanje. Čini mi se da je ekstaza odletela kroz prozor, nema te uzbuđenosti kao na početku veze, ali to je i očekivano, zar ne? U braku to tako ide, tešim se.
Ako me pitate da li bi se moj muž loše osećao da zna da ja razmišljam na ovaj način – odgovor je veliko, potvrdno DA. Niko ne želi da zna da neke stvari radite za njih tek tako da ih odradite. Nije on lud, znam da oseća makar delić toga. Kod mene je želja utajila, više ga ne zaskačem, ne cepam mu košulju, ne vrištim uzbuđeno. Strast je utihnula.
Kada bi postojao način da se vratim na početak, uradila bih to odmah. Volela bih da se prisetim dana kada me je njegov miris izluđivao, kada su mi hormoni divljali samo kada ga pogledam.
Za sada, neka bude ovako. Nekada nam bude onako, a nekada nam bude baš divno. Neću da rizikujem. Ušuškanost mi prija.
