04 feb Vedski pristup vaspitanju – Ne plašite se toga što vas vaša deca ne slušaju, već toga što se sve vreme ugledaju na vas…
Ne plašite se toga što vas vaša deca ne slušaju. Plašite se toga što se sve vreme ugledaju na vas…
Reč vaspitati – znači : vas – celokupno, sve ; pitati – hraniti
Čime ćemo nahraniti našu decu? Mudrošću, ljubavlju prema ljudima, snagom, stvaralačkim nadahnućem,inspiracijom, otvorenošću prema svetu, hrabrošću, genijalnošću, poslovnim talentima…?
Da li ćemo uspeti u tome?
Da, ali samo ako i mi sami posedujemo navedene kvalitete. U suprotnom, proces vaspitanja se pretvara u pokušaj ishrane ne pravom hranom,već reklamom hrane , a to vodi u veštački, prazan i beskoristan poduhvat.
Baš zbog toga vaspitanje nije nasilje nad ličnošću deteta, nije nametanje detetu nekih vrednosti i manira. To je rad odrasle osoba na sebi, na svom karakteru, načinu života, navikama, i, što je najvažnije – na svojim stanjem svesti.
Odrasli čovek može misliti, na primer, da je angažovan u vaspitanju, kada očitava bukvicu ili morališe svom nestašku koji se igra u pesku, bacujući ga na druge ili prljajući se. Ali u stvari, vaspitanje je kontinuiran,neprekidan i gotovo nesvesan proces – kao disanje.
Na primer, majka želi da joj ćerka pomaže oko kućnih poslova. Ali, ako sama majka mrzi svoje dužnosti u kući, ne ume kako da se brine o najmilijma – sa ljubavlju, bez očekivanja nagrade i pohvale, ne živi u duhu nesebičnog služenja, tada će pokušaji da kćeri usadi navike i obaveze da pere sudove, spremi doručak tati ili tome slično – pretvariti odnos između majke i ćerke u rat za odbranu svoje teritorije, svaljivanje obaveze na drugog i borbu za svoja “prava”. Ovakvo “vaspitanje” će naučiti devojčicu sebičnosti i manipulisanju.
Dete upija sve što uspe da primeti kod roditelja i ostalih odraslih iz bliskog okruženja.
Jedna mudra žena, instruktor joge, ispričala mi je priču o tome kako su mladi roditelji u svrhu vaspitanja odlučili da ostarele roditelje (baku i deku) premeste za drugi sto za vreme obroka, jer se ružno ponašaju dok jedu: srču, krckaju, mrve , ne koriste salvete… da deca ne bi imala loš primer manira za stolom.
Iste večeri majku je zateklo neprijatno iznenađenje.Petogodišnja kćerka je napravila čajanku za svoje lutke, prvo ih poređavši sve oko stola, a zatim je uzela dva lutke i bacila ih na stranu sa rečima: “Baba i deda će sada jesti odvojeno”. I majka je videla kakvu budućnost je, moguće, sebi namenila. Nakon toga ponovo su svi jeli zajedno.
Kakvu mudrost, razumevanje i ljubav prema ljudima treba usvojiti da bi se izbegle ovakve situacije!? Treba poći od sebe odnosno od samovaspitanja i samoedukacije.
Sa stanovišta vedske kulture, na ovaj svet dolazimo ne jednom.Karakter čoveka i uobičajeni obrasci ponašanja uzrokovani su iskustvima prošlih života. Moguće je da se u porodici rodi dete koje prevazilazi svoje roditelje u mnogim duhovnim kvalitetima ili životnim veštinama. Takvo dete može služiti kao primer svojim starijima, naravno, ako imaju mudrosti da u njemu vide učitelja.
Međutim , ma kakve talente dete imalo uticaj primarne, matične porodice je veoma bitan za to da li će se ti talenti razviti – loše porodično okruženje i neodgovarajuće vaspitanje može onemogućiti da se talent deteta ne otkrije ili da se razvije, dete sa potencijalom genija, na primer, uz nepravilno vaspitanje može odrasti u čak ispodprosečnu osobu.
Velika duša,koja se nađe u tlačiteljskoj ili nepodržavajućoj porodičnoj atmosferi, može “zaboraviti” svoju suštinu i prihvatiti životni stil roditelja (lenjost, nasilje, loše navike u ishrani, sklonost za alkoholu, razvratu i tako dalje ..) i degradirati.
Svoj životni scenario dete formira zasnivajući ga na principu refleksije i to na dva načina upoređivanja sa roditeljima i njihovim obrascima:
ili – “Ja sam isti kao on / ona “
ili – “Ja apsolutno nisam takav / takva.”
Obe šeme pokazuju ogroman uticaj roditelja i porodice na razvoj čoveka.
Vede kažu da je bolje loše obavljati svoju Dharmu (životni dug, obavezu), nego dobro obavljati tuđu Dharmu.
Vezano za vaspitanje ova vedska istina se ogleda u činjenici da su dečaci i devojčice rođeni za potpuno različite životne realizacije, tako da ih ne treba obrazovati i vaspitati po istom modelu (kao što se radi u našim školama), već po totalno drugačijim programima i različitim stilom.
Vaspitanje i obrazovanje devojaka, na primer, uključuje razvoj 108 ženshih veština (uključujući vođenje domaćinstva, pružanje medicinske nege, umeće lepog odevanja, lepog kretanja i govora, pevanje, pisanje poezije i slično).
Dečaci su obučavani u duhu Varne kojoj pripadaju (prevedeno na savremeni jezik – u skladu sa svojom urođenim kvalitetom,prirodom, karakterom). Neko je rođen da radi, neko – da umnožava bogatstvo, neko da bude – zaštitnik i upravljač, neko – da obučava i savetuje.
Naravno, dečaci i devojčice su učili odvojeno.
U modernom društvu, gotovo je univerzalno pravilo da devojčice i dečaci uče isto. Na taj način im se daje pogrešna vizija ključne uloge -a otuda i kasnije nezadovoljstvo u kasnijem životu. Dečake ne orijentišu na buduće odgovarajuće društvene delatnosti , što rezultira budućim profesionalno izgubljenim muškarcima (nezadovoljnih svojim radom, položajem i dostignućima).
Generalno, iz perspektive vedske kulture, manjkavost fokusa savremenog obrazovanja je u tome što nudi veliki asortiman različitih vrsta uskostručnih znanja, umesto da formira kvalitet osobina karaktera u ličnosti deteta.Stoga, odgovornost za ono u šta će se dete razviti pada roditelje.
Ako želite da vaše dete bude ljubazano i saosećajno – pomažite ljudima, praštajte uvrede, uključite se u dobrotvorni rad, poštujte svoje roditelje.
Ako želite da bude kreativno – stvarajte: crtajte, pišite, pevajte, vajajte…
Želite li da se realizuje u socijalnoj sferi – budite aktivni, ne gubite vreme viseći na društvenim mrežama, živite život punim plućima, ne plašite se da počnete od nule, učite bez obzira na svoj uzrast.
Ako želite da dete živi u prosperitetu – razvijajte pravi odnos prema novcu kao materijalnoj energiji, naučite da vidite mogućnosti uspešnog delovanja – inicijative i projekte korisne društvu.
Ako želite da dete bude srećno u porodičnom životu – volite supruga u čistoti i vernosti, čineći radosnim svaki trenutak proveden zajedno.
L.Turkova
