18 jul Ne gradi život bez onoga koga si odabrala jednom davno pre samog rođenja

Jednom davno, pre samog rođenja, odabrala si baš njega. Sa kojim je noć kratka za sve ono što jedno drugom želite reći. Čija te duša miluje ne dodirujući te. Koji u tebe veruje i tera te da poveruješ u sebe onda kada u sebe vere nemaš. Kaže da si bitna. Njemu i celom svetu.

Poznaćeš ga po duši koja treperi i sjaju u oku koji zaiskri kad se pojaviš. Po zagrljaju toliko čvrstom kao da ćeš mu kliznuti kroz prste.

Od prvog susreta u ovom svetu više ništa neće biti samo crno ili belo. Već celi spektar tonova, svaki sa novim osmehom. Novom reču. Novim dahom. Trebaćeš ga kao vazduh bez kojeg ne možeš. Na čiji nedostatak se možeš navići. Bolno. Napola dišući.

Ne gradi život bez onoga koga si odabrala jednom davno pre samog rođenja. Jer bez njega biće sličan kuli od karata koja se dahom može srušiti. Ili samo jednim njegovim zagrljajem. Osmehom. Laganim kao svitanje.

To je onaj sa kojim ti je dovoljno samo da budeš. I da ne morate baš ništa. Jer ste predodređeni za večnost i ljubav koja vam zbunjuje razum. U koju se ništa smisleno ne uklapa. A veći smisao od toga ne vidiš.

Zbog njega ti um izgleda kao najgori mučitelj. A srce stvara najlepše note. I raste izvan granica pojmljivog. Duša ti titra isto kao prvi put kad ste se sreli i dotakli. Čak i deset… dvadeset godina kasnije. Isto, baš svaki put.

Poznaćeš ga po ljubavi. Jer rasteš kad ti priđe. I čini da se osećaš voljenom, čak i kada ti to ne kazuje. Dok toga još ni sam svestan nije.

Vredna si ljubavi. One koja gradi tvrđave. Leti preko planina. Koja čini da planeta bude divno mesto za disanje udvoje.

Ne pristaj na manje od toga. Ni zbog vremena koje prolazi. Ljudi koji ti govore da ti izmiče. Zluradih pogleda i govorkanja. Osećanja da mu nisi dorasla. Ili ma čega drugog.

Jer ste se dogovorili odavno… još prije rođenja. Da ćete stazom jedno kraj drugog hodati. I upijati svjetlost kao jedno biće.

Za to vredi živeti. I disati.

Jednom davno, pre samog rođenja, odabrala si baš njega. Sa kojim je noć kratka za sve ono što jedno drugom želite reći. Čija te duša miluje ne dodirujući te. Koji u tebe veruje i tera te da poveruješ u sebe onda kada u sebe vere nemaš. Kaže da si bitna. Njemu i celom svetu. Poznaćeš ga po duši koja treperi i sjaju u oku koji zaiskri kad se pojaviš. Po zagrljaju toliko čvrstom kao da ćeš mu kliznuti kroz prste.

Od prvog susreta u ovom svetu više ništa neće biti samo crno ili belo. Već celi spektar tonova, svaki sa novim osmehom. Novom rečju. Novim dahom. Trebaćeš ga kao vazduh bez kojeg ne možeš. Na čiji nedostatak se možeš navići. Bolno. Napola dišući.

Ne gradi život bez onoga koga si odabrala jednom davno pre samog rođenja. Jer bez njega biće naličan kuli od karata koja se dahom može srušiti. Ili samo jednim njegovim zagrljajem. Osmehom. Laganim kao svitanje.