Mnoge kulture širom sveta veruju da putem naših misli ili zavidnog pogleda osoba može da naškodi drugoj osobi uzrokujući joj bolest, povredu ili čak smrt. Svaki urokljivac je i zavidljivac, a nije svaki zavidljivac urokljivac. Urok je strela koja izlazi iz duše zavidnika i urokljivca prema onome kome zavidi, i nekada ta strela pogađa, a nekada promaši.

Crveni konac pronalazimo kod Jevreja i Hindusa, a njihova drevna magijska sredstva i običaji raširili su se kod ostalih naroda. Nošenje tankog crvenog konca (koji je ujedno i vrsta amajlije) povezuje se sa okultnim, magijskim, izopačenim tumačenjem Tore, poznatijim pod imenom kabala, koja nije ništa drugo do magija izvedena iz jedne od svetih knjiga – a samim tim sveta knjiga je zloupotrebljena.

Neki od tih crvenih konaca donose se iz Izraela, piše Drmaj.ba. Ponekad su ogromne količine crvenog konca obavijane oko groba jevrejske biblijske mučenice Rahele u blizini Vitlejema. Smatra se da crveni konac ima ogromne moći i da donosi dobru sreću, kao i da garantuje onome ko ga nosi božansku zaštitu. Većina rabina, međutim, ne zagovara ovaj čin, koji ni na koji način nije sugerisan u svetim knjigama.

Na određenom mestu spominje se vezivanje crvenog konca u smislu zaštite od uroka, a to se nalazi u Tosefti, jednom od prethodnih dela Talmuda (Šabat poglavlje 7-8). Loša vest je ta da to ne sme da se radi, da je strogo zabranjeno. Ovo je okarakterisano kao “darčei emori”, bezvredan čin sujeverja i praznoverja, povezan s obožavanjem idola. Neki ortodoksni Jevreji, koji se plaše negativnih uticaja uroka, imaju staru tradiciju da vežu crveni konac na bebin krevetić u nadi da će time da odvrate uroke i prizovu milost Boga, pa da će beba biti zaštićena od svakoga zla.

Najezda crvenog konca pojavljuje se osamdesetih godina, nakon perioda intfade u Izraelu, najverovatnije kao vid narodnog običaja, odnosno folklora. Trend je stvoren pod uticajem ličnih i nacionalnih stanja nervoze i stresa zbog političke situacije u zemlji.

Krajem devedestih, crveni konac postaje popularan sa estradnim pop zvezdama u Sjedinjenim Državama kao što su Madona, Majkl Džekson, Rouzi O’Donel, što se zatim prenelo na mlađe naraštaje Holivuda. Od onih koji danas nose crveni konac oko ruke možemo da nabrojimo sledeće: Ešton Kučer, Britni Spirs, Dejvid Bekam, Avril Lavinj, Zek Efron, Vanesa Hadžins i mnogi drugi.

Pojava se povezuje s kontroverznim Kabala centrom Filipa Berga. Drugi put korišćenje crvenog konca zabeleženo je u Indiji pod imenom “kalava” – to je sveti hinduistički konac, koji se takođe zove i “mauli” na hindu jeziku. Nosi se u toku obavljanja hinduističkih rituala kao što su Jajna ili Puja. Vezuje je sveštenik na ruke hodočasnika koji prisustvuju obredu molitve. Kalava se veže na desnoj ruci muškarca i neudatih žena, a na levoj ruci udatih žena. Ponekad se crveni konac veže u čvorove nakon recitovanja mantri, koje pozivaju boga Bramana kako bi otklonio uroke i zlo od osobe koja ga nosi.

Ovo su dokazi za sve one koji koriste crveni konac, posebno pri “zaštiti” male dece i beba od uroka. Crveni konac nema veze sa verom u Boga koja treba da bude čista od ovih vradžbina. Radi se o paganskom običaju kojem je jedini cilj promocija paganstva. Crveni konac ne može da zaštiti čoveka ni na koji način, ali čovek svakako ovim putem postaje nevernik.

(Telegraf.rs)