Što više novca imate, više stvari možete da posedujete; i što više stvari možete da posedujete, to više možete da zaboravite na osobe ljude.

Imaćete puno stvari, ali nećete osećati nikakvu ispunjenost, jer duboka ispunjenost dolazi tek kada volite čoveka.

Novac se neće pobuniti, ali takođe neće ni reagovati, to je problem.

Zato očajni ljudi postaju vrlo ružni. Niko se nikada nije odazvao njihovoj ljubavi. Kako možete biti lepi bez ljubavi koja pada na vas, bez ljubavi koja vas obasipa poput cveća – kako možete biti lepi?

Čovek koji poseduje novac ili pokušava da poseduje novac, je očajan i uvek će se plašiti osoba i ljudi, jer ako im bude dozvoljeno da mu priđu, možda će morati da počne da deli.

Ako dozvolite nekome bliskost, morate dozvoliti i neko deljenje.

Ljudi koji vole stvari postaju poput stvari – mrtvi, zatvoreni. Ništa ne vibrira u njima, ništa ne pleše i ne peva u njima, njihova srca su izgubila otkucaje, žive mehaničkim životom.

Oni se vuku, opterećeni, opterećeni mnogim stvarima, ali nemaju nikakvu slobodu, jer samo vam ljubav može dati slobodu; a ljubav vam može dati slobodu samo ako i vi dajete slobodu ljubavi.

Ljudi koji se plaše ljubavi postaju posesivni za novcem.

Ljudi koji vole postaju neposesivni, novac im nije toliko važan.

Ako ga ima, to je ok, može se koristiti; Ako ga nema, i to je u redu, jer je ljubav takvo kraljevstvo da ga novac ne može kupiti.

Ljubav je toliko duboko ispunjenje da možete biti prosjak na ulici i pevati ako imate ljubavi u svom srcu.

Ako ste voleli i bili voljeni, ljubav vas kruniše, čini vas kraljem.

Novac vas jednostavno poružni.