31 mar Kako psihologija daje smisao ludilu politike?
Šta nam istraživanja govore o psihologiji politike? Ispostavlja se da postoji solidna količina rada u ovom fascinantnom polju, ispitivanje crta ličnosti političara, psihologija glasanja, pa čak i različiti pogledi na moralnost koje imaju liberali i konzervativci.
Da li političari imaju posebne crte ličnosti?
Iako nema mnogo empirijskih istraživanja o crtama ličnosti političara, bilo je sigurno mnogo komentara na ovu temu od strane psihoanalitičara i drugih kliničkih psihologa. Široka medijska pokrivenost života političara pruža velike mogućnosti za kliničare da donose zaključke o psihološkim crtama političara. Naime, zaključci različitih psihologa su veoma slični. Jedna od najzastupljenijih crta o kojoj psiholozi govore je narcisoidnost.
Zapravo, narcizam upućuje na veoma krhku i nestabilnu sliku o sebi. Kako bi kompenzovali svoje krhko samopouzdanje, narcisoidne ličnosti postaju preokupirane slikom o sebi i intenzivno osetljive na uočene sramote i poniženja. Tipični narcisi imaju grandioznu sliku o sebi, sa naduvanim osećajem samovažnosti i povišenom potrebom za pažnjom, statusom i priznanjem.
Šta je Narcistički inventar ličnosti (NPI – Narcissistic Personality Inventory)?
Narcistički inventar ličnosti je upitnik koji procenjuje crte narcizma kod neke osobe. Objavili su ga Raskin i Hall 1979. godine, i NPI postaje široko primenjivan test narcističkih crta. 1984. Robert Emmons deli ukupni NPI skor u četiri različite dimenzije, Liderstvo-Autoritarnost, Superiornost-Arogancija, Samo-udubljenost-Samo-divljenje i Eksploatatorstvo-Imenovanje.
Da li političari imaju veće vrednosti na NPI od ljudi drugih profesija?
U jednoj novijoj studiji koja se bavi empirijskim ispitivanjem narcističkih crta kod političara, Robert Hill i Gregory Yousey primenili su NPI na 123 univerzitetskih profesora, 42 političara (državni zakonodavci iz 4 države) 99 sveštenika (i protestanata i katolika), i 195 bibliotekara. Njihova studija iz 1998. godine pokazala je značajnu statističku razliku u ukupnim rezultatima, gde su političari imali više rezultate od ostale tri grupe profesija. U terminima četiri podskale, političari su najviše skorove imali na skali Liderstvo-Autoritarnost, dok je sveštenstvo imalo najniže rezultate na skali Eksploatatorstvo-Imenovanje.
Drugim rečima, političari su imali više skorove od ostale tri grupe u ukupnom narcizmu, ali su ove razlike prouzrokovane uglavnom visokim skorovima na skali Liderstvo-Autoritarnost. Interesantno, iako ne i statistički značajno, političari su takođe imali najviše skorove na skali Superiornost-Arogancija i skali Eksploatatorstvo-Imenovanje, dok su profesori imali najviše rezultate na skali Samo-udubljenost-Samo-divljenje. Ipak, bez statističke značajnosti, ove razlike mogu biti samo rezultat slučajnosti.
Zašto ljudi glasaju?
Pošto je izlaznost od suštinske važnosti za demokratiju, psiholozi su zajedno sa naučnicima politike ispitivali faktore koji motivišu ljude da glasaju. Ako posmatrate iz klasične perspektive racionaliste, troškove i koristi, možete tvrditi da nema mnogo smisla da glasaju. Glasanje zahteva vreme, energiju, čak i novac, ako treba da uzmete slobodan dan da biste otišli u mesto glasanja. Ipak, jedan glas bilo koje osobe teško da će promeniti ishod izbora.
I pored toga ljudi glasaju i njihovo učešće u izborima ostaje od krucijalnog značaja za opstanak demokratskog sistema. Psiholozi i drugi istraživači, proučavali su motivaciju ljudi za glasanje. Među drugim faktorima, navode ulogu navike, društvenog pritiska, altruizam i čak i genetiku.
Da li genetika zaista igra ulogu?
James Fowler i Laura Baker su sproveli niz studija o glasačkom ponašanju u porodici. Oni su utvrdili da partijska pripadnost kod usvojene dece ima tendenciju sličnosti u odnosu na usvojitelje roditelje i siblinge, sugerišući da je partijska pripadnost kulturno uslovljena.
Kada su autori poredili glasačko ponašanje velikog uzorka identičnih blizanaca i blizanaca uopšte, otkrili su da su identični blizanci sličniji nego dvojajčani blizanci u pogledu da li ili ne glasaju, ali nisu sličniji u pogledu izbora kandidata. Da sumiramo, ovaj rad sugeriše da na izlaznost birača ima uticaja genetika, dok na partijsku pripadnost utiče okruženje.
Pet kategorija moralnog instinkta
Istraživanja u različitim kulturama pokazala su doslednost u ljudskim moralnim sudovima, čak i kad se porede vrlo udaljene kulture. Jonathan Haidt sugeriše pet opštih kategorija moralnosti. One su: Šteta-Nega, Mala grupa-Lojalnost, Autoritet-Poštovanje, Čistota-Pobožnost, Pravednost-Reciprocitet.
U svim kulturama ljudi izražavaju neslaganje i nelagodu na pomisao povrede nevine osobe. Izdaja sopstvene zajednice takođe se tretira negativno. Poštovanje autoriteta i vrednost pravednog tretmana članova zajednice takođe je kulturno univerzalno. Kategorija Čistota-Pobožnost odnosi se na emociju gađenja i uključuje moralni sud o seksualnim navikama, mokrenju, defekaciji i drugim sličnim temama.
Da li se liberali i konzervativci političari razlikuju u pogledu razumevanja morala?
Zanimljivo, stavovi u pogledu pet kategorija moralnih problema mogu da utiču na politička uverenja. Drugim rečima, politički konzervativci i liberali mogu naglasiti različite kategorije moralnih instikata. U velikoj internet studiji, Jonathan Haidt i kolege, pronašli su da liberali više vrednuju Šteta-Nega i Pravednost-Reciprocitet nego konzervativci, dok konzervativci više vrednuju Autoritet-Poštovanje i Mala grupa-lojalnost od liberala.
Ove razlike su održive čak i kada se uključe faktori starost, pol, obrazovanje i prihodi. Ova studija nam pomaže da razumemo zašto se ljudi sa podjednako jakim moralnim ubeđenjima ne slažu o političkim pitanjima kao što su abortus, smrtna kazna i spaljivanje zastave.
Izvor:https://umnjak.com
