21 jan Ime je – sudbina!
Da li ste nekada imali osećaj da vam sve Mire koje ste upoznali – nekako liče? Ili da Zorice imaju sličan mentalni sklop? Ili da Marine zrače nečim posebnim? Verovatno se ne varate u utisku, jer imena i te kako utiču na naš karakter a, samim tim, i na sudbinu.
Boris Jurijevič Higir, ukrajinski psiholog koji već decenijama živi i radi u Rusiji, tridesetak godina života posvetio je upravo svojoj “zvučnoj teoriji imena”. Na ovu temu objavio je više od 40 knjiga, a o njemu kruže prave legende – recimo, da može da “pogodi” ime čoveka po fotografiji ili boji glasa. Ili da na spisku od nekoliko stotina imena prepozna prestupnika. Veoma je popularan, pa po njegove savete dolaze mnogi kada im ne ide baš najbolje u životu i misle da je lek u promeni imena, a najčešći “klijenti” su roditelji koji na vreme žele da se obaveste kojim bi imenom trebalo da krste dete. Evo nekih saveta Borisa Higira…
NIKAKO PO DEDI!
Ono na šta prvenstveno upozorava jeste da nikako ne dajete imena deci u čast preminulih rođaka:
– Sakupio sam opširnu statistiku i potpuno sam siguran da se, kada se daju imena u čast očeva, baka, deda – kod deteta stvara nesrećna sudbina. A posebno je opasno davati ime po ocu. Recimo Aleksandri Aleksandroviči (kod Rusa se ime oca dodaje ličnom imenu, i to se zove “otačestvo”) – skoro da ne znam za čoveka tog imena koji nema problema sa alkoholom, ili u ličnom životu.
Higir naglašava da je ime vrlo osetljiva stvar, i da deca uvek delimično usvajaju karakterne crte svog imenjaka. Navodi slučaj čoveka koji je, pošto je odležao robiju zbog silovanja, završio fakultet, postao postao doktor istorijskih nauka i cenjeni član društva. Sina je krstio svojim imenom i on je završio u zatvoru zbog istog nedela:
– Dakle, najbolje je ne davati imena po bilo kome iz porodice, već ga izaberite po željenim osobinama i usklađenosti sa očevim imenom (otačestvom).
Usklađivanje sa imenom oca po Higiru možda i najviše određuje sudbinu. On naglašava da je to podjednako važno i za narode koji nemaju klasično “otačestvo”, i da se “važi” samo ime biološkog oca, makar ga dete nikada u životu ne srelo. Ipak, navodi da nema loših imena, već da svako može biti dobro, u zavisnosti od nekih drugih faktora. Recimo – godišnjeg doba rođenja, krvne grupe roditelja i, svakako, očevog imena:
– Osim toga, deteta treba češće zvati punim imenom, a ne nežnim deminutivima, koji mogu imati potpuno drugo značenje.
Svakako, nije isto Dragan i Gagi, Slobodan i Boban, Dragoslav i Dragi, Aleksandar i Saša…
Isto tako, nije poželjno devojčicama davati “muška” imena, recimo – Dejana, Jovana, Aleksandra, Milana:..
– Recimo, jedna Aleksandra, pa još od oca Aleksandra – nikako nije mogla da se uda. Inače, mnogo devojaka koje su odlazile u manastir imale su – muška imena.
Interesantno je što Boris Higir smatra da od prezimena malo toga zavisi, da ono ne utiče previše na sudbinu, već samo pokazuje početne zadatke, talente, nasleđene osobine. Stoga nema razloga za strah od ideje da se uzme muževljevo prezime jer to – neće promeniti sudbinu.
KAKO DO SREĆNOG BRAKA
Najvažnije za sreću u bračnom životu jeste – slaganje imena i “otačestava” supružnika. Recimo, Jelena je vrlo seksualno ime, a retko će koja Jelena tolerisati bilo koji vid nasilja. Ako se uda za nekoga sa “agresivnim” imenom, Jelena će vrlo brzo podneti tužbu za razvod.
Inače, po Higiru, najseksepilnije žensko ime je Natalija:
– Ipak, Natalije su često suzdržane, skromne osobe, i svoj temperament ispolje tek kada se udaju. Veoma su seksualne i Tatjane i Marine… A od muškaraca, recimo – Mihailo i Nikola.
Tajne svih imena (obradio je oko dve hiljade) mogu se naći u Higirovim knjigama koje, nažalost, još nisu prevedene na srpski jezik. Ali, evo još nekih primera…
Recimo, Oleg je sklon nauci (matematika, fizika), Vladimir je umetnički talentovan, a za Stanislava je najbolje da postane inženjer, dok je Sergej, po ovom autoru, najkriminogenije ime. Natalija je obdarena za likovnu umetnost i predivno igra, Irena je višestruko talentovana, i za nju je najbolje da postane muzičar ili pedijatar. Jeleni odgovara profesija prevodioca ili psihologa, ambiciozna je i smatra sebe neprevaziđenom lepoticom. Ksenija bi trebalo da se bavi sportom:
– Tu će se najbolje realizovati njene sposobnosti, i neće joj ostati vremena za ekstravagantno ponašanje… Inače, nepredvidiva je i istrajna u postizanju ciljeva.
Svoja saznanja o zvučnosti imena Higir primenjuje i kao konsultant za izbor kadrova, za šta ga velika preduzeća često angažuju.
– Bolje je da ne pokušavate da „prepravite“ čoveka, već da mu date posao u kojem će se najbolje pokazati. Kada formiram grupu ljudi, počinjem od vrha, tj. od predsednika kompanije, a u odnosu na njegov karakter biraju se drugi ključni ljudi. Desi se da odličan ekonomista poželi da bude rukovodilac, a ja upozorim nije genetski predodređen za rukovođenje. U agenturi za kadrove, gde radim kao glavni konsultant, za 10 godina nije bilo primedbi moj izbor po ovoj metodologiji. Posebno je važno znati koga imate pred sobom kada se radi o strukturama u kojima je potrebna lojalnost i jaki moralni kriterujumi – bajke, državna preduzeća i td.
Kada smo kod banaka, zanimljivo je da Boris Higir često učestvuje u pronalaženju onih koji primaju mito ili “mute” sa novcem:
– Bankari su veoma oprezni i ne žele da iznose prljav veš u javnost, pa više vole da pozovu mene nego policiju. U jednoj od harkovskih banki pronašao sam prestupnika na spisku od 125 ljudi! A nisam ga poznavao, orijentisao sam se samo na ime.
NAJMUDRIJI – JESENJI LJUDI
Pomenuli smo da je za procenu nečijeg karaktera i sudbine bitan i mesec rođenja, odnosno – godišnje doba.
Higir navodi da zima donosi “misleće”, talentovane ljude, koji su uz to, protivrečni, tvrdoglavi i ponosni. Ne štede se kada žele nešto da postignu i teško ih je zbuniti. Postaju dobri rukovodioci, a često se realizuju u oblasti egzaktnih nauka. Rade tamo gde je potrebna snaga volje, izdržljivost i istrajnost. Međutim, u ličnom životu susreću se znatnim poteškoćama, jer im im nije lako da žive u porodici, s obzirom da su zapovednički nastrojeni i svađaju se zbog najmanje sitnice.
Muškarci su tvrdog karaktera, ne vole da se potčinjavaju, nepredvidivi su u postupcima, agresivni, od čega i sami mogu stradati. Kada popiju, veoma su svadljivi.
Kod žena se primećuje kompleksan karakter i “muška” priroda i hrabrost. Higirov savet je da se “zimskoj” deci daju – “mekša” imena.
Rođeni na proleće često su fizički slabi, sebični, neodlučni, probirači, preosetljivi. U većini slučajeva nadareni. Nesugurnost ih ometa da postanu vođe. Sve primaju k srcu i plaše se promena. Tvrdoglavi su, pričljivi, sebični, osetljivi na laskanja, hvalisavi…
Leto ima blagotvorno dejstvo. Ovi ljudi veoma su emocionalni, često naprasite i impulsivne prirode. Ponosni su i odvažni, ne odustaju od cilja, aktivni na seksualnom planu. Dobrodušni su, nesebični, talentovani, pouzdani prijatelji. Mnogi od njih služe Bogu. Mogu postati poznati sportisti. Ipak, nije im svojstveno da postanu dobri rukovodioci. Higir preporučuje društvene nauke i umetnost. Velikim radom postižu veliki uspeh.
Jesen donosi mudrost, zrelost i iskustvo. Ovo su inteligentni ljudi koji pre nego što bilo šta učine, prvo dobro promisle. Brzo i tačno rešavaju teške zadatke. Najčešće su veoma pedantni. Diplomate su, principijelni, marljivi. Jasan i uravnotežen um, spokojan i neopterećujuć karakter, kao i sposobnost da se posvete – učvršćuje brak. Ipak, devojke se teško udaju, iz nesigurnosti i straha od promena. Vole decu i životinje. Taktični su i trude se da nikoga ne povrede. Veliki su realisti, malo kome veruju na reč, već sve sami provere. Karijeristi su, ali u pozitivnom smislu. Kada formiraju svoje mišljenje o nečemu, ono teško podleže uticaju. Streme savršenstvu. To su glumci, filozofi, arhitekte, naučnici, sportisti…
Higir kaže da jesenjoj deci možete dati bilo koje ime, jer malo šta može negativno da deluje na ovakav karakter (svakako, uvek treba imati u vidu slaganje sa očevim imenom).
– Jesenji i letnji ljudi, dobrodušni i ostljivi, loše su zaštićeni. Potrebno im je “tvrdo” ime da im da samouverenost, koja je jaka zaštita od životnih nevolja – objašnjava Boris Higir.
Ako se dođe do zaključka da se vaše ime nikako ne slaže sa imenom oca i godišnjim dobom u kojem ste rođeni, rešenje nije samo naložiti okolini da vas zovu nekako drugačije. Jedini lek je potpuna promena imena u svim dokumentima, iako je to najčešće dugotrajna i komplikovana procedura. Efekat se, priznaje Boris Higir, ne vidi baš za dva-tri dana, ali za dve-tri godine – učinak je siguran. Sve ovo je, tvrdi, proverio na hiljadama slučajeva a, osim ruskih, proučio je engleska, italijanska, francuska imena…
S.Milic (preuzeto iz “Trece oko”)
