14 jun Biti ostavljen od strane nekoga ko bi mogao da bude ljubav našeg života…
Kao prvo, nove veze ti bukvalno menjaju hemijsku ravnotežu u mozgu.
Scenario
Tvoj „prijatelj“ je bio na par sastanaka, i prilično je opčinjen tom novom osobom u svom životu. Oči mu se cakle, i misli da bi ta osoba mogla da bude razlog da ukine svoj nalog na Kupidu. A onda dobije onu poruku koje se svi užasavamo, u kojoj piše da „nema povezanosti“, ili se navodi neki drugi povod za uljudan raskid.
Tvoj prijatelj je uništen, i nije spreman da pređe na sledećeg para na Tinderu. Nastavlja da stalno proverava Tviter i Instagram naloge bivše simpatije, pitajući se u čemu je bio problem. Osećaj je gori nego kada raskineš sa partnerom sa kojim si bio u dugoj vezi, za šta prijatelji imaju razumevanja, i za šta postoje dobro poznate faze žalosti. Mesecima kasnije, „tvoj prijatelj“ i dalje to ne može da iskulira, i pita se da li se pretvorio u uhodu, ili čudaka, ili barem u tužnog luzera.
Stvarnost
Neuzvraćena ljubav ima dugu, romantizovanu istoriju u pesmama i literaturi. Od Danteovih pesama o Beatriče, preko Geteovih Jada mladoga Vertera, i „Od danas je više ne voli“ Džordža Džonsa, pa sve do „Ljubavne priče“ Tejlor Svift. Ima malo toliko dramatičnih tema kao što je strast koja nemilosrdno gori uprkos svim spoljnim silama, čak i odbijanju voljene osobe, i bez obzira na nevolje koje muče pogođenog.
Biti ostavljen od strane nekoga ko bi mogao da bude ljubav našeg života deluje kao retka, srceparajuća tragedija koja zavređuje roman ili epsku pesmu. Psiholozi kažu da je to prilično uobičajeno.
Roj Bomejster i Sara Votman, tada sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv, autori su jedne od definišućih studija o neuzvraćenoj ljubavi, objavljene 1993. Po njihovom uzorku od 155 žena i muškaraca, više od 98 procenata njih je reklo da su u nekom trenutku u svom životu osetili ili bili predmet neuzvraćene romantične strasti.
Razlog za rasprostranjenost ovog fenomena je surova istina:
„Većina nas sebe smatra poželjnijima nego što zaista jesmo drugima тako da ljudi koje smatramo jednako poželjnima kao što smo mi možda ne misle isto“.
To je „naučni“ izraz za: ne znamo kada je neko u višoj ligi od nas.
Klinički psiholozi kažu da je normalno osetiti inicijalni šok i bol kada nas odbije neko ko nam se dopada. „Nije uvrnuto kada neko i mnogo nakon raskida veze nastavi da razmišlja o partneru sa kojim je bio neko kraće vreme“, kaže Šani Grejvs, licencirana savetnica za mentalno zdravlje iz Njujorka. „To se zapravo događa mnogo češće nego što su ljudi spremni da priznaju“.
Grejvs dodaje, „Ponekad stavljamo ’sva jaja u istu korpu’, nadajući se da će neka osoba biti istinski bitna u našem životu“. To može da izvitoperi naš pogled na to koliko nam je divno bilo tokom tog kratkog perioda udvaranja, i da nas „Spreči da zaista upoznamo tu osobu“, kaže Grejvs. „I kada stvar ne uspe, ostajemo zbunjeni i povređeni“.
Taniša M. Randžer, klinička psihološkinja iz Hendersona, Nevada, dodaje da „ljudska bića imaju tu fiksaciju na nedovršeni posao. Nezavršenih stvari se sećamo mnogo više nego onih završenih“. Randžer pominje da Cajgarnik efekat, kognitivna sklonost ljudi da se pre sećaju ili su im značajniji nedovršeni zadaci, može da se primeni na krupnije emocionalne zadatke, kao što je očuvanje interesovanja za potencijalnog romantičnog partnera.
A nove veze takođe bukvalno menjaju hemijsku ravnotežu u mozgu. Počne da se luči serotonin i um jaše na tom talasu. „Kada je nešto intenzivno i uzburkano, pa makar i na kratko, stvara promene u hemijskoj ravnoteži koje prijaju mozgu, kojih on ne želi da se liši“, kaže Randžer. „Kada to prestane, javljaju se osećanja usamljenosti i čežnje“.
Dugoročne veze se često polako gase i izduvavaju tokom perioda od više meseci. Tako da je njihov kraj, iako bolan, obično postepen proces. Kraj nove veze, i prekid sve one euforije i energije koji je prate, je kao naglo skidanje s droge. A uz to dolazi apstinentska kriza.
Ono najgore što može da se desi
Kao prvo, imajte na umu da se u takvim slučajevima onaj koji ostavlja oseća gore nego onaj koji je ostavljen, što je je iznenađujuće otkriće studije Kejs Vesterna koje možete videti iznad.
Jedan od razloga za to je to što odbačena osoba dobija mnogo ohrabrenja iz kulture. „Onaj koji teži tome da bude nečiji ljubavnik ima mnogo smernica u svojoj potrazi – šta da kaže, kako da voljenoj osobi stavi do znanja da mu je draga, i zašto da se i dalje trudi, uprkos inicijalnoj hladnoj reakciji“, kaže Bomajster za Tajms.
„Postoje na hiljade filmova B produkcije u kojima devojka isprva odbije junaka, koji je istrajan i na kraju pobeđuje. S toga ljubavnici u pokušaju jednostavno nastave da pokušavaju, kao u svim tim filmovima. I dok onaj koji se trudi ima na raspolaganju sve te taktike koje može da isproba, ljudi koji su predmet njihovog truda nam isponova i isponova govore, ’Nisam znao šta da kažem, nikada ranije nisam nekoga povredio’“.
I dok je ideja prezrenog ljubavnika koji odbija da suzbije svoju strast možda delovala viteški u doba Dantea, Getea i Dikensa, neprihvatanje odbijanja u 21. veku je blago rečeno problematično.
Negativni impulsi takođe mogu da se pojave i kada odbijena osoba ne poseduje potrebnu otpornost. „Bol, ako se ne izleči, može da se zadrži i zagnoji“, kaže Grejvs, „Zbog čega dolazi do uhođenja na društvenim mrežama, traženja odgovora, i želje da se zna da li je i ta druga osoba produžila dalje“.
Ove neprilike mogu da budu manifestacija dubljih problema. „Patološka vezanost ukorenjena u traumi zbog veze može da se manifestuje kao opsesivna preokupacija nekim sa kime smo bili u kratkoj vezi“, kaže Šeri Heler, licencirana klinička socijalna radnica u gradu Njujorku. „Ona kaže da je „ljubavna zavisnost užasno bolan poremećaj koji izazivaju traumatična usamljenost i odsustvo bezbednog vezivanja i ogledanja tokom toka nečijeg života“.
Oni koje ovaj poremećaj pogađa na novu vezu gledaju kao na „fiks“, i poljuljani su kada se okonča. Nakon odbijanja, „Zavisnik od ljubavi upada u tešku i iznurujuću apstinentsku krizu“, kaže Heler. „Tokom krize, panika zbog ostavljanja se ispreplete sa nerešenim traumatskim sećanjima i samoprezirom“.
Šta će verovatno da se dogodi
Većina ljudi to preboli. To je Bomajsterovo otkriće. Ostavljeni „Misli da više nikada neće biti srećan“, rekao je u članku za Čikago Tribjun. „Češće greše, nego što su u pravu“.
„Ne postoji određeno vreme za koje neko mora da preboli, naročito kada se u to umešaju osećanja“, kaže Rasin R. Henri, osnivač Centra za bračnu i porodičnu terapiju Sankofa, u Njujorku. Ali vaš prijatelj može da redukuje ponašanje koje produžava bol. „Obrišite njene podatke o kontaktima“, kaže Henri,
„Obrišite slike iz telefona, prestanite da je pratite, a možda je i blokirajte na društvenim mrežama. Obavestite prijatelje da ta osoba više nije predmet razgovora. Ne možete da je izbrišete iz sećanja, ali možete da napravite neku distancu između sebe i te osobe“.
Nekoliko stručnjaka za mentalno zdravlje koje smo intervjuisali za ovaj članak preporučilo je period brige o samom sebi i podršku prijatelja. Posle nekog vremena (čak i period koji može da deluje neproporcijalno u odnosu na trajanje same veze), vaš prijatelj bi trebalo da počne da se oseća normalno i da bude spreman da počne ponovo da se izlazi s drugima.
Šta da kažete svom prijatelju: Ti nisi čudak i, osim ako već nisi prešao neke granice, nisi ni jezivac i ne uhodiš druge. Takođe nisi ni Dante Aligijeri, ni Sirano de jebeni Beržerak. Samo si osetio nadu i nalet hemikalija, kao prirodnu reakciju na obećavajuću novu vezu, i normalno je da si na mukama zbog toga što je tome došao kraj.
Shvati da ni toj drugoj osobi nije bilo lako. Odvoji koliko god da ti je potrebno vremena, ali ako to nastavi da te kida iznutra, možda te muče neka unutarnja usamljenost i problemi s vezivanjem oko kojih bi mogao da se posavetuješ sa profesionalcem.
Pisao Nick Keppler
