6 praktičnih saveta kako da prestanemo sa preteranim razmišljanjem

Preterano, ponekad opsesivno, razmišljanje je vid hronične zabrinutosti koje karakteriše mentalno preopterećenje zbog previše negativnih misli. Kako da to zaustavimo? Evo šta savetuju psiholozi:

Da li se sećate filma „Ti ga prosto ne zanimaš?“ (He’s just not that into you)? Jedna od glavnih junakinja – Điđi, konstantno misli o tome kako da pronađe veliku ljubav, analizirajući pri tome detaljno svaki znak koji joj muškarci šalju. I istina je, mi žene smo šampioni u preteranom razmišljanju.

Budući da često ne možemo da prestanemo da razmišljamo i nagađamo o raznim pitanjima, aktiviramo kontinuirani „samorazgovor“ sa sobom, sve do te mere da on postaje uznemirujući i opsesivan. Ovo je naročito tačno kada je reč o ljubavi. Rezultat? Sve poprima negativan oblik, nalik lavirintu, dakle bez rešenja ili izlaza.

Ali, čak i kada vas ovaj nezdravi mehanizam natera da osetite ludilo sopstvenih misli, do tačke da izgubite kontrolu i više ne možete da vidite pravo stanje stvari, znajte da iz toga možete da se izvučete.

 

Evo šta psiholozi kažu zašto uopšte dolazi do preteranog razmišljanja, šta to ponašanje skriva i kako da stanemo na put ovom problemu:

 

-Preterano razmišljanje se aktivira pod uticajem straha – da li je to možda odbrambeni mehanizam?

Jeste. Oni koji preterano razmišljaju uvek očekuju da se suoče sa katastrofalnim scenarijima i koriste ovu strategiju za upravljanje situacijom koje se boje. U osnovi, ovaj višak misli možemo definisati kao pogrešnu strategiju „rešavanja problema“: osoba, nakon svog tog razmišljanja, pošto se ne susretne sa nekim od zamišljenih scenarija (jer su oni generalno nezamislivi), uverena je da je ovakav način razmišljanja zapravo urodio plodom.

Stvara se lažno uverenje o snazi misli i um to beleži kao efikasnu strategiju za rešavanje problema, ali ona to nije. Na ovaj način, u stvari, osoba ne radi ništa osim što se zaglavi u svojim mislima, u stanju anksioznosti, i ne deluje konkretno da reši problem.

Ukratko, ako shvatimo da je naš um neprestano zauzet hiljadama hipoteza o svim mogućim negativnim situacijama a što bi trebalo da nam pomogne da se suočimo sa istima, to znači da previše razmišljamo.

 

Kako se preterano razmišljanje manifestuje u partnerskim odnosima?

Može se koristiti kao mehanizam odbrane od nesigurnosti koju izazivaju određena iskustva iz prošlosti koja se plašite da ponovite. Tako nastaju nedoumice i neizgovorene reči koje zagađuju odnos nesporazumima, strepnjama, osećanjem besa ili tuge. To vodi ka bekstvu od odluka ili ka ponašanju na preterano agresivan ili izbegavajući način, na primer, prema partneru koji, nesvestan oluje misli koja nam se događa u glavi, ne može da razume šta se dešava.

 

Koji znaci nam mogu pomoći da shvatimo da preterano razmišljamo?

Prvo treba nešto razjasniti – ne moramo nužno na preterano razmišljanje da gledamo kao na nešto negativno, jer ono to postaje samo onda kada poprimi ekstreman oblik. Kada ova metoda ostane ograničena na akciju reflektovanja, čak može biti korisna za analizu problema i razmišljanje o rešenjima. Suprotno tome je slučaj u kom vrtlog misli postaje preteran i dovodi do kompulzivnog ponavljanja istih tema u nedogled, bez ikakvog postizanja rešenja. Rezultati će u ovom slučaju biti samo anksioznost, bes i depresija.

Dakle, ako želimo da razgovaramo o znakovima koji nas moraju naterati da mislimo da smo u naletu preteranog razmišljanja, mogli bismo reći da ako nas naše misli iscrpljuju i ako je unutrašnji dijalog postao istrošen i invazivan, onda je verovatno da preterano razmišljamo.

 

Kako se osećamo kada preterano razmišljamo i zašto nas to onemogućava da lepo živimo?

Dugoročno ovaj način razmišljanja nas može navesti da sebe percipiramo kao krhku, nesposobnu osobu, pa čak i da umanji sve druge emocije. Vihor misli nas, takođe, može sprečiti da rešimo problem, jer sprečava donošenje odluka i polako crpi svu našu energiju.

Rešavanje problematičnih situacija na ovaj način može naštetiti našem psihofizičkom zdravlju. Ako smo uvek fokusirani na negativne misli, može doći do povećanja nivoa kortizola, hormona stresa, ili do poremećaja u pažnji i koncentraciji, a u težim slučajevima, i do povećanog rizika od razvoja zavisnosti, poremećaja ishrane, depresije i anksioznosti.

Postoje li uzroci koji nas navode da preterano razmišljamo o našim partnerskim odnosima / ljubavnim vezama?
Neki ljudi imaju tendenciju da određene odnose ocenjuju kao nesigurne ili čak opasne i veruju da nisu u stanju da se nose sa njima. To u njima aktivira reakciju anksioznosti, koju oni pokušavaju da kontrolišu tako što počinju da preterano razmišljaju.

 

Šta se krije iza tog stalnog i preteranog razmišljanja

Taj višak misli je generalno povezan sa anksioznim stanjima i, u izvesnom smislu, ima veze sa osećajem kontrole. Štaviše, vremenom se tako jača nesigurnost. Oni koji preterano razmišljaju se uvek boje najgoreg i koriste ovu strategiju kao alat za upravljanje situacijama zbog kojih se loše osećaju, verujući na taj način da mogu da ih kontrolišu a zapravo sve podseća na psa koji grize sebi rep.

 

Preterano razmišljanje je iscrpljujuće i loše utiče na odnose. Kako može uticati na emotivni odnos koji proživljavamo?

Recimo da ovakav način razmišljanja uopšte ne pomaže socijalnim odnosima jer često vodi ka tome da gušimo čak i prijatelje, porodicu i poznanike sopstvenim sumnjama. U emotivnim odnosima stvari su još složenije. Zbog preopterećenosti mislima, realnost se postepeno krivi, bacajući nas u splet hiljada pretpostavki i pitanja, izazivajući uznemirujuća osećanja i negativne emocije.

Taj višak negativnih misli nas dovodi do preteranih ponašanja, koja partneru mogu biti nerazumljiva i neprimerena. Gotovo uvek to vodi izostajanju komunikacije, izaziva konflikte i, ponekad, vodi prekidu veze. Da biste to sprečili, od suštinske je važnosti da naučite da slušate svoje emocije i postanete svesniji kako razmišljate. A možda, ako osetite potrebu, rešenje leži u tome da zatražite pomoć psihologa.

 

6 praktičnih saveta kako da prestanemo sa preteranim razmišljanjem

1.Naučite da slušate ono što osećate.

Kada ste smireni, pokušajte da upravljate tokom misli, da oslušnete i prepoznate emocije koje ih pokreću. Kada ste, sa druge strane, u nekom od dramatičnih momenata, potrudite se da skrenete svoja razmišljanja i ostanete u sadašnjosti, ovde i sada: posmatrajte šta se oko vas dešava u tom trenutku, iskoristite svoja čula, oslušnite svoje senzacije (zvukove , mirise itd …) i svoje emocije.

2.Ne hranite negativnost.

Zapamtite: „Što više u glavi hranite negativne misli, to će one biti jače. Ako ih ignorišete, umreće od gladi.“(Svami Satchidananda)

3.Vezanost za misli nije rešenje.

Znajte da preterano razmišljanje ne može da vam pomogne u rešavanju problema: ideja da nas to može učiniti spremnijima da se suočimo sa nekim događajem i tako umanjimo mogućnost da se on desi je apsolutno pogrešna. Priznajte sebi da stvari nisu onakve kakve mislite da jesu. Što više sebe ubedite u to, lakše ćete zaustaviti ovaj loš mehanizam razmišljanja.

4.Pronađite svog unutrašnjeg kritičara.

Pokušajte da identifikujete negativne misli koje se ponavljaju kada previše razmišljate, a kao odgovor na svaku situaciju. Otkrićete neke osnovne ideje, automatske negativne misli o nama samima, koje su uvek prisutne, čak i ako se tema razmišljanja razlikuje.

5.Udahnite.

Očistite um vežbama disanja: fokusirajte se na disanje koje će biti sporo, duboko. Slušajte ga i pokušajte da se koncentrišete samo na to, napustite svoje misli, čak i na minut će biti dovoljno!

6.Prestanite da želite da držite sve pod kontrolom.

Naravno, nije lako, ali nije ni nemoguće. Pokušajte, polako, da se svakodnevno oslobodite nečega, počevši od onoga što vam je najlakše da ne kontrolišete, a onda se polako penjite na naredne nivoe. I iznad svega, pokušajte da živite spokojno i mirno u sadašnjosti i imajte više poverenja u sebe i svoje sposobnosti.

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x