13 nov Kako narcis izigrava žrtvu i izvrće priču

Ljudi sa snažnim narcističkim tendencijama poznati su po određenim destruktivnim društvenim obrascima. Svako ko je imao tu nesreću da se suoči sa tim tipom ljudi, možda je primetio da prilikom nastanka konflikta ili bilo kog tipa nesporazuma, oni teže da postupaju na odvratan, ali ipak predvidljiv način.

U daljem tekstu istražićemo uobičajena ponašanja i scenarije, gde narcisi i drugi toksični ljudi izigravaju žrtve i manipulišu.

Deluzije i negiranje

Narcis ne možda da se nosi sa realnošću, zato što je ona u suprotnosti sa onim što oni žele da bude istina i to im stvara bolne emocije. Kao mehanizam za suočavanje oni uče da obmanjuju sebe, da ono što je realno, zapravo i nije realno i samim tim oni vide situaciju realnom, iako ona to nije.

Ponekad oni istinski vide to na taj način. Neki drugi put, to je samo priča koju govore sebi i drugim ljudima. I često se dešava da što duže pričate priču, sve više verujete u nju, čak iako prvobitno znate da nije istinita. I tako vremenom oni mogu početi istinski da veruju.

U svakom slučaju, prvi korak je kreiranje verzije događaja, koji su alternativa za ono što se zaista dogodilo ili šta se događa.

Laganje

I dok je deluzija više unutrašnji proces, laganje i negiranje često je u kontekstu drugih ljudi.

Normalni ljudi nose se sa sopstvenim problemima sami, unutar sebe. Ili razgovaraju u veoma privatnom okruženju: na terapiji ili među veoma bliskim, zdravim ljudima. Narcisi nemaju takve ljude u njihovim životima i nisu zaista zainteresovani da zapravo razreše bilo šta ili da budu introspektivni.

Narcisi jednostavno žele da znaju da su oni u pravu. Za to im trebaju lažne potvrde drugih ljudi, kako bi regulisali poljuljano samopouzdanje. Potrebno im je da nađu ljude koji će se složiti sa njima. Da bi se složili sa njima, ti ljudi ili treba da budu strašno nezdravi i nesposobni da prepoznaju njihove toksične tendencije, ili će narcisu biti potrebno da ih laže i predstavlja drugačiju priču od one koja je zaista istinita.

Tada imaju tendenciju da menjaju ulogu gde su oni dobri, plemeniti, brižni, virtuozni i da je druga osoba zla, okrutna, sebična i nemoralna. Što nas dovodi do sledeće tačke…

Projekcija

Najčešći način na koji narcisi kreiraju alternativu je putem projekcije. Narcisi vole projekciju.

Ako kažu da je druga osoba ljubomorna na njih, onda znate da je narcis ljubomoran. Ako kažu da je druga osoba bila okrutna prema njima, onda znate da je narcis bio okrutan prema drugoj osobi. Ako kažu da druga osoba laže i vara, onda znate da su oni bili ti koji su lagali i varali.

Da, ponekad to nije tako jednostavno i može biti nezdravog ponašanja sa obe strane, ali češći je slučaj da, šta god narcis prezentuje o drugoj osobi, predstavlja tačniji opis samog narcisa.

Kakav god da je slučaj u pitanju, mehanizam koji se koristi ovde je da, u narcističkom umu oni pokušavaju da pripišu njihovo sopstveno nezdravo ponašanje, percepciju i karakterne osobine drugoj osobi, zato što to odvlači pažnju i odgovornost sa njih. I ako druga osoba “ima” sve te loše stvari, onda ne može biti da ja imam sve te stvari – misli narcis – ja sam dobar momak ovde.

Utvrđivanje priče

Narcisi takođe vole da skrivaju priču i prezentuju samo deo, gde je oštećena strana reagovala na njihovo toksično ponašanje, uokvirujući ga, kao da je baš tako priča počela.

Ili je preokreću korišćenjem eufemizama i prevara (“Ja te ne kontrolišem, samo želim ono što je najbolje za tebe.”).

Na primer, ukoliko se ne svidite narcisu i on pokuša da vas maltretira, a vi se zauzmete za sebe, on/ona će to predstaviti kao da su oni bili žrtva maltretiranja. U svojoj naraciji oni su samo gledali svoja posla ili se šalili okolo i vi ste počeli da se ponašate zlobno. U međuvremenu, oni jednostavno unapred izostavljaju ono što se zaista desilo kada su vas maltretirali, pa zapravo “biti zloban” za njih je normalan odgovor na toksično ponašanje.

Tada, ostavljajući ili umanjujući sopstvenu agresiju, oni jednostavno nameću da se vi angažujete oko samoodbrane, kao agresije protiv njih. I onda oni misle: “Kako se usuđuješ da reaguješ ili da me izazivaš! Ti si tako osetljiv/a i nepravedan/na! Zato zaslužuješ sve što te sleduje! ”

Kleveta, triangulacija, atentat na karakter

Postoji nekoliko načina kako narcis koristi svoje laži i projekcije i cilj je da uvek okrene druge protiv vas, u nadi da oni neće shvatiti istinu.

Jedan od načina je triangulacija. U psihologiji, to znači kontrolisanje i manipulisanje komunikacije između dve strane. Povezano je sa ogovaranjem, lažnim optužbama i klevetanjem, gde narcis okolo širi lažne informacije. Ekstremnija verzija svega toga je atentat na karakter, gde su laži mnogo ozbiljnije i štetnije.

Bliža analiza

Ako stvarno ispitate narative narcisa brzo ćete shvatiti da su puni gluposti.

Na primer ako preispitate narcističkog roditelja koji govori drugima kako ste ga povredili i koji govori zlobne stvari, primetićete ubrzo da su oni ti koji konstantno ponižavaju, nepoštuju i manipulišu odraslim detetom. I kada dete postane asertivnije i prestane da im daje izvore (vreme, novac, pažnju), oni to vide kao agresiju, zato što smatraju da imaju pravo na te izvore.

Ukoliko istražujete dalje, primetićete da narcistički roditelj ne samo da nije prvobitno poštovao granice odraslog deteta, već takođe nastavlja i dalje sada to da radi, tako što manipuliše drugim osobama da stanu na njegovu/njenu stranu.

Isti je slučaj sa profesionalnim okruženjem ili ličnim vezama. Narcistička strana uradi nešto toksično, oštećena strana reaguje i zaustavlja počinioca ili se udaljava od njega i zatim narcis vraća loptu, tako što oblikuje društveno mišljenje u naraciju gde su oni dobra, pravedna strana. Ponekad čak ubede druge da oni na dalje maltretiraju i zastrašuju žrtvu.

Te metode često se primenjuju na žrtvu koja nema sistem podrške ili je izolovana. To povećava narcisove šanse da drugi ljudi stanu na njegovu stranu, a ne na stranu žrtve.

Zaključak

Narcisi ne mogu da prihvate da možda nisu divni ljudi. Oni su takođe neverovatno krhki, kada se suočavaju sa idejom da su možda uradili nešto pogrešno, posebno kada drugi to mogu da vide. Samim tim ako postoji konflikt, oni će uraditi bilo šta i sve, kako bi održali fantaziju da su oni uvek dobri, dok se druga strana sagledava kao zla.

I ne samo to, njima su potrebne potvrde drugih ljudi da su njihove deluzije istinite. Da bi postigli to, oni kreiraju apsurdne, pune kleveta i manipulativne naracije, gde je sve to istina i pokušavaju da ubede druge ljude u to. I kako mnogi ljudi nisu voljni i nisu sposobni da pogledaju u istinu koja se krije iza toga, narcisi mogu zaključiti da je to potvrda za kojom oni tako očajnički žude, iako proizilazi iz njihovih osvetničkih fantazija. Često je razlog jednostavan, mržnja da vide da drugima ide dobro, zato što su oni sami nesrećni.

Kao rezultat, ponekad ljudi budu ozbiljno povređeni: društveno, finansijski, emocionalno ili čak i fizički. Ali narcisa nije briga za to. U stvari, često im je drago, zato što u njihovoj naraciji žrtva zaslužuje to, zato što je bila “zla,” pa je opravdano šta god da joj se desi.

Naravno ne mogu svi da vide istinu kada slušaju narcisa, ali je poprilično uočljivo kada se posmatra spolja ili ako imate dovoljno psiholoških uvida i iskustva. I ako ste mudri i obrazovani dovoljno, možete izbeći ulaske u te situacije, minimizirati štetu, brže oslabiti svoje veze sa njima i bolje zaštititi sebe.

Prevod: Psiho ćoše

Izvor: Psychcentral