22 maj Zašto ljudi ogovaraju i kako to da izbegnete
Ogovaranje je ograničen i često ponižavajući razgovor o drugim ljudima i može uključivati i izdaju poverenja i širenje osetljivih informacija ili bolnih osuđivanja.
Istraživači kažu da ljudi koji ogovaraju najviše, imaju visoke nivoe anksioznosti. Oni nisu generalno popularni zato što im se ne može verovati. Širenje privatnih informacija ili negativnih osuda bolno je drugim ljudima i reflektuje slabosti ogovarača.
Zašto ljudi ogovaraju?
- Da bi se osećali superiorno
Ljudi koji se ne osećaju dobro sami sa sobom privremeno će se osećati bolje kada osuđuju druge
- Iz dosade
Kada ljudi ne mogu da vode interesantne razgovore koji se zasnivaju na znanju ili idejama, može se probuditi interes za ogovaranjem.
- Iz zavisti
Ljudi ogovaraju sa ciljem da povrede one čija popularnost, talenti ili stil života izaziva u njima zavist.
- Da se osećaju kao deo grupe
Ljudi ogovaraju da bi stekli osećaj da pripadaju grupi. Ipak, kada se prihvatanje bazira na biti deo “tajni,” onda se ne zasniva na identitetu osobe, već na malicioznosti i isključivanju.
- Zbog pažnje
Osoba dolazi u centar pažnje privremeno kada otkriva deo trača. Ipak, širenje tračeva ili glasina nalik je kupovini pažnje; privremeno je i sa malo osnova.
- Zbog ljutnje ili nesreće
Osoba može da razvije smisao za osvetu zbog podcenjivačkih primedbi.
Da li je uvek pogrešno da pričamo o drugim ljudima?
Većina ljudi ima prirodnu radoznalost o tome šta se događa između ljudi u zajednici. Neke od najboljih knjiga su biografije koje pričaju životne priče drugih ljudi. Međutim, najbolje biografije daju čitaocu razumevanje nijansi i kompleksnosti ljudskog karaktera putem činjenica. One se ne baziraju na jednom, ofanzivnom sudu osobe.
Ključ je u tome da pogledate nečije namere prilikom razgovora o drugim ljudima i vezama.
Da li je namera da se razume ljudska priroda i poboljša kvalitet života i veza?
Ili: Da li je namera da se privremeno osetimo superiorno ili da dobijemo pažnju time što ćemo podcenjivati druge?
Odgovori na nepoželjno ogovaranje:
Hajde da pretpostavimo da neko nemilosrdno ogovara Mariju. Važno je da ne hranimo ogovarača sa radoznalošću, slaganjem i daljim pitanjima. Najbolje je da jednostavno promenimo temu. Evo i nekoliko mogućih odgovora:
“Primetila sam da pričaš o Mariji puno. Radoznala sam, zašto te ona toliko interesuje?”
“Hajde da pogledamo situaciju iz Marijinog ugla.”
“Mene više interesuje šta ti nameravaš.”
“Hajde da pričamo o nečemu pozitivnijem ili da odlučimo šta ćemo raditi danas popodne.”
“Osećam se neprijatno kada slušam negativne osude ljudi osim ukoliko ne shvatimo kako da im pomognemo.”
Zaključak
Ogovaranje pokazuje drugima nesigurnosti i zle namere ogovarača. To takođe ostavlja svakoga sa osećajem kao da su upravo pojeli lošu jabuku. Na kraju, uvid u zamršenost ljudskih veza i ponašanja je mnogo interesantnije, veće i prosvetljujuće od jednodimenzionalnih osuda i glasina.
Autor: Psiho ćoše
Izvor: Sowhatireallymeant
