18 sep ZANIMLJIVA PRIČA O VREDNOSTIMA
Jedan mladić došao je u veliku kompaniju na razgovor za posao. Prošao je prvi intervju, ali je od njega zatraženo da se sastane sa direktorom radi konačnog intervjua. Direktor je pogledao njegov odličan životopis, a zatim ga je pitao:
– Jeste li primali školarinu za vreme školovanja?
Mladić je odgovorio: ne.
– Je li vam vaš otac platio studije?
– Da. – Odgovorio je on.
– Gde radi vaš otac?
– Moj otac je kovač
Direktor je zamolio mladića da mu pokaže ruke. Mladić je pokazao par mekih i nežnih ruku.
– Jeste li ikada pomagali svojim roditeljima u poslu?
– Nikad, moji roditelji su samo želeli da učim i čitam knjige. Osim toga, moj otac je mnogo bolji u svom poslu nego ja.
Direktor je tada rekao:
– Imam jedan zahtev za vas: Kada danas dođete kući, idite i operite ruke svog oca, a zatim ujutro ponovno dođite kod mene.
Mladić je imao osećaj da ima velike šanse da dobije posao. Kada se vratio kući, pitao je oca može li oprati njegove ruke. Otac se osećao pomalo čudno, ali i sretno i dopustio je svome sinu da mu opere ruke. Mladić je malo po malo prao očeve ruke. Bilo je to prvi put da je primietio da su ruke njegovog oca naborane i pune ožiljaka. Neke modrice su bile toliko bolne da su njegove ruke zadrhtale kada bi ih dodirnuo. Bilo je to prvi put da je mladić shvatio što znači kada par ruku radi svakog dana da bi mogao platiti za njegovo školovanje. Modrice na rukama njegovog oca su bile cena za njegovo školovanje i njegovu budućnost. Nakon što je oprao očeve ruke, mladić je u tišini počeo čistiti i sređivati očevu radionicu. Te noći, on i njegov otac su pričali do kasno. Narednog jutra, mladić je ponovo posetio direktora. Direktor je primetio suze u očima mladića kada ga je upitao:
– Možete li mi reći što ste uradili i što ste naučili juče kod kuće?
Mladić je odgovorio:
– Oprao sam očeve ruke, a nakon toga sam mu očistio radionicu. Sada znam da bez pomoći roditelja ne bih postao ono što sam danas. Pomažući svom ocu, shvatio sam koliko je teško on radio zbog mene. Shvatio sam koliko je važno i vredno pomagati u porodicu.
Direktor je rekao:
– To je ono što tražim kod svojih radnika. Želim zaposliti nekoga ko zna ceniti pomoć drugih i ko ne stavlja novac na prvo mesto. Primljeni ste!
Dete koje se mazi i pazi i kome se daje sve što poželi obično razvija takav mentalitet da misli da ima pravo na sve i uvek sebe stavlja na prvo mesto, ignorisući napore svojih roditelja. Takav pristup ni na koji način ne pomaže deci. Možete vi pružiti svom detetu velike i skupe stvari, ali pobrinite se da ono nauči i šta znači ribati pod ili bojiti zid. Naučite ga da treba oprati suđe nakon obroka, ali ne zato što nemate novca da unajmite nekog ko će to uraditi umjesto njega, već zato što treba shvatiti vrednost rada.
