20 maj VIBRATOR – kratka istorija
Lekari viktorijanske ere nisu voleli da imaju posla sa ženskim pacijentima. Esnaf koji su u to doba činili isključivo muškarci smatrao je žene prekomerno emocionalnim, nesposobnim da racionalno sagledaju svoje telo i njegovo stanje.
Jedna od najčešćih, tipično ženskih dijagnoza toga vremena bila je histerija (od grčke reči hystera, što znači materica). Pod njom, doktori su podrazumevali skup raznorodnih simptoma na koje su se iracionalne žene mogle požaliti. Druga po učestalosti bila je jednako nedefinisana i sa histerijom preklapajuća dijagnoza – neurastenija. Ona je obuhvatala simptome u rasponu od glavobolje, preko nesanice i straha od ludila, do morbidnih strahova. Istine radi, neurastenija se mogla dijagnostifikovati i muškarcima, ali su u ovom slučaju „uzroci“ bili jasno identifikovani: iscrpljenost i prekomerna masturbacija.
Pošto je „poremećaj“ bio karakterističan za udate žene, lekari su im najčešće „prepisivali“ seks; s muževima, razume se. Avaj, pacijentkinje bi se vraćale sa istim simptomima i tvrdnjama da „lek“ ne deluje.
Posvećeniji doktori počeli su da razmišljaju o delotvornijim načinima ublažavanja simptoma histerije i jedna od prvih tehnika koju su osmislili bila je ručna masaža klitorisa. Lekar bi stimulisao klitoris pacijentkinje „dok ne oseti olakšanje“ – ono što bismo danas zvali orgazmom.
Profesija je, međutim, zaključila da je reč o terapijskom postupku koji oduzima jako puno vremena. Osim toga, mnogim lekarima se činilo da je bavljenje histerijom ispod časti ugledne profesije.
1869. godine, patentiran je izum koji je lekarima omogućio da tretiraju histeriju ne prljajući ruke – mehanički masažer koji je pokretala para. Već oko 1900, nije se mogla zamisliti ordinacija s reputacijom koja nije posedovala bar dve različite naprave ove namene.
Prava revolucija dogodila se 1905, kada je svetlost dana ugledao ručni masažer, vibrator, koji je ženama omogućavao da same tretiraju svoju histeriju, ne odlazeći doktoru. Kada se pojavila, ova naprava zvala se kućni vibrator (valjda za razliku od onog iz ordinacije), a proizvođači su ga oglašavali pod sloganom: „Izvor mladalačkog zadovoljstva je u vama.“
Pronalazak je bio i ekonomski isplativ jer je koštao kao otprilike pet poseta lekaru, a popoularnost je stekao najpre kod žena srednje klase, s obzirom da su njihove kuće imale struju, neophodnu da bi vibrator radio.
Iako su žene otvoreno govorile o tome kako vibrator „deluje“ i zašto im donosi olakšanje, medicinska profesija uporno je odbijala da ga smatra seksualnom napravom. Definicija ženske seksualnosti i ženskog seksualnog zadovoljstva, ograničena na penilnu penetraciju vagine, nije se smela proširivati. Štaviše, viktorijanski moral počivao je na „zakonu“ koji kaže da je ženama seks odbojan, da im ne donosi zadovoljstvo i da im muževi čine uslugu posećujući javne kuće. Ukoliko bi „čiste“ žene nekada poželele seks, poriv se tumačio željom da iskuse materinstvo, a ne potrebom da uživaju u seksu.
Uporno nastojanje da se vibrator deseksualizuje bilo je deo šireg kulturnog konteksta i strahova povezanih sa seksualnošću uopšte. Mada je pravo muškaraca na seksualno zadovoljstvo i seks radi užitka bilo nesporno priznato, puritanska Amerika s početka 20. veka, na primer, ozbiljno se bavila strepnjom Teodora Ruzvelta da bi upražnjavanje „samozagađenja“ (masturbacije) moglo loše da utiče na snagu, zdravlje i muškost Amerikanaca. Strah od ideje da bi i žene mogle masturbirati bio je toliki da su lekari u profesionalnim krugovima raspravljali o tome da li bi im trebalo zabraniti da voze bicikl.
Uprkos lako stečenoj popularnosti, vibratori su nestali sa scene 20ih godina prošlog veka. Nakon kratke pauze, rehabilitovala ih je tadašnja rudimentarna porno industrija, ali bez skrivanja činjenice da je suštinski reč o seksualnoj napravi – igrački koja ženi proširuje opcije za samozadovoljavanje.
Nakon što je porno industrija povezala vibrator sa seksualnim zadovoljstvom, naprave tog tipa napustile su lekarske ordinacije, a sam vibrator napustio je društveni mejnstrim i preselio se u podzemlje, gde će i ostati sve do 70ih godina prošlog veka.
Vibrator je danas manje-više roba široke potrošnje. Pravo žene na uživanje u seksu ni izbliza nije postalo tako rasprostranjeno; zapravo, većina ukupne ženske populacije živi u kulturama u kojima javni moral osuđuje i sankcioniše svako izmeštanje ženske seksualnosti iz sfere braka i materinstva. Ako ćemo iskreno, ni liberalni kulturni miljei još uvek ne znaju kako i šta da misle o ženi koja bi otvoreno rekla da obožava seks i uživa u njemu. No to je posve druga tema; o tome nekom drugom prlikom.
