28 nov Vi učite ljude kako da se ponašaju prema vama

HELLO WORLD...

Možda će se nekima od nas ova rečenica učiniti toliko očiglednom i logičnom, čak i nepotrebnom za posebno isticanje, ali ako ste se ikada našli u situaciji da se žalite na nečije ponašanje ili ste se možda našli povređeni nečijim ponašanjem, onda je morate pročitati još jednom.

Mi snosimo veliki, možda čak i najveći deo odgovornosti za odnose koje smo izgradili sa ljudima koji nas okružuju, što uključuje i njihovo ponašanje prema nama. Isto kao i deca, odrasli ljudi putem interakcije sa nama uče koje ponašanje tolerišemo a koje ne, tj. do koje granice mogu da idu.

Reakcije na ponašanje ljudi prema nama je ono što daje signal šta dozvoljavamo a šta ne. Naša reakcija može biti pasivna – nemamo reakciju na ponašanje, i aktivna – artikulacija našeg zadovoljstva ili nezadovoljstva. Međutim, iz nekog razloga često znamo da se ponašamo pasivno i tolerišemo određena ponašanja koja nam ne odgovaraju.

Kao dva najčešća razloga za pasivno ponašanje u komunikaciji sa ljudima se javlja osećaj krivice i strah od promene.

U prvom slučaju vam je možda prosto krivo da nekoga odbijete, npr. žao vam je da odbijete kolegu koji je tražio pomoć vezano za zadatak koji treba da obavi. Vi prihvatate da mu pomognete iako možda nemate vremena a nakon izvesnog perioda primećujete da se to dešava sve češće i da je obim posla sve veći, te da vas on, možda čak i nesvesno, iskorišcava. Ova situacija nije dobra ni po njega ni po vas jer njega onesposobljava za samostalno obavljanje zadataka a vas sprečava da adekvatno obavljate svoje.

U drugom slučaju, strah nas je da naša reakcija ne dovede do gubitka; gubitka drage osobe, pozicije ili nečeg drugog do čega nam je stalo a za šta mislimo da nećemo moći da zamenimo.

Christine Kane predlaže 4 koraka za upravljanje ponašanjem ljudi prema nama:

1) Prvi korak predstavlja definisanje poželjnog ponašanja. Kako bismo uopšte mogli da zahtevamo određeno ponašanje od ljudi, mora nama biti jasno kako želimo da se isti ponašaju prema nama, tj. šta je to što podstičemo, tolerišemo ili ne prihvatamo.

2) Drugi korak se odnosi na učenje iz postojeće situacije. Ovaj korak se odnosi na analizu faktora koji su doveli do postojećeg ponašanja koje želimo da promenimo. Potrebno je identifikovati faktore koji dovode do toga da „popustimo“, tj. da tolerišemo ponašanje koje nam ne odgovara.

3) Treći korak se odnosi na poštovanje i praktikovanje željenog ponašanja. Kao deo ovog koraka mora nam biti jasno da je učenje ljudi kako da se ponašaju prema nama proces. Potrebno je puno vremena da promenimo način na koji su ljudi navikli da se ponašaju prema nama. Ovaj korak podrazumeva prelazak iz pasivnog – tolerisanje, u aktivno stanje – verbalizaciju nezadovoljstva i jasno postavljanje pravila koja će važiti u budućnosti.

4) Četvrti korak podrazumijeva spoznaju da i pored svog truda neće svi poštovati naše zahteve. Ono što je veoma bitno jeste da i u tim slučajevima ostanemo verni sebi. Potrebno je zapitati se : „Da li ja tretiram sebe onako kako želim da se drugi odnose prema meni?“

Ako mi ne poštujemo sebe i svoje principe neće ih poštovati ni drugi.

Autor Sanja Gardasevic

NE ŠIRE SE VIDICI U USKOJ SREDINI!