11 apr Veoma poučna priča o tome kako ne treba uvek oštro reagovati
Dok je otac prao svoja kola da se cakle njegov šestogodisnji sin je uzeo kamenčić i napravio na njima nekoliko linija.
Muskarac je u besu zgrabio sina za ruku i poceo da ga udara mnogo puta ne uvidevši da ga udara ključem za gedoru. U bolnici je dečak ostao bez prstiju kao posledica mnogobrojnih preloma. Kada je dečak video svog oca sa očima punim bola, pitao ga je:
-“Tata kada će moji prsti ponovo da porastu?”
Otac je bio porazen i lišen sposobnosti govora. Vratio do svojih kola i udarao ih veoma dugo. Ošamućen od svojih dela, on je sedeći pored svojih kola pogledao na izgrebotine koje je napravio dečak. Sin je tamo napisao:
-“Tata ja te volim”.
Sledećeg dana muškarac je izvršio samoubistvo.
Mržnja i ljubav nemaju granice. Birajte ono drugo da bi živeli dug život pun ljubavi.
Stvari su stvorene da se koriste, a ljudi da se vole.
Ali problem savremenog sveta se sastoji u tome što se trudimo da ljude iskoristimo, a predmete smo počeli da volimo.
Hajde da se potrudimo da od SAD držimo ovu ideju u mislima:
Predmete treba koristiti, a ljude voleti.
Pazite na svoje misli one postaju reči.
Pazite na svoje reči one postaju dela.
Pazite na svoja dela ona postaju navike.
Pazite na svoje navike one formiraju karakter.
Pazite na svoj karakter jer on formira vašu sudbinu.
Da li znate kakav je odnos vaših očiju? One zajedno trepću, mrdaju se, plaču, gledaju predmete i spavaju. I pri tome ne vide jedno drugo.
Prijateljstvo treba da bude baš takvo.
Život bez bliskih ljudi je bezvredan.
