19 nov Svaki čovek želi da prevaziđe svoje probleme i da se promeni, a to je nemoguće bez ljubavi

HELLO WORLD...

Čovek koji se na unutrašnjem planu odriče božanske volje, neminovno gubi duševnu energiju i ograničava svoje stvaralačke mogućnosti. Samim tim povećava mu se sklonost da ukrade od drugog, umesto da sam stekne.

Dugo nisam mogao da shvatim zašto osuđenici u zatvorima osećaju strahopoštovanje prema roditeljima, posebno prema majci. Zatim sam shvatio: svaki čovek želi da prevaziđe svoje probleme i da se promeni, a to je nemoguće bez ljubavi. Ljubav i poštovanje prema roditeljima predstavljaju podsvesno traganje za verom u Boga, što znači odsustvo sposobnosti za ubistvo, preljubu i krađu.

Ne opraštajte čoveku tek tako. Naročito – muškarcu.

A kako se zapovest o svetoj suboti može primeniti na biznismena?

Ispostavilo se da je u poslu i ta zapovest neophodna. Čovek može biti pouzdan, energičan, čestit, ali toliko opsednut poslom da radi u preopterećenom režimu. Međutim, duša je potrebna i za sledeći život i energetski je povezana s decom. Ako telo i um počnu da ubijaju dušu, radeći u režimu preopterećenosti i isisavajući iz nje svu energiju, telo mora da oboli ili umre.

Mnogi ljudi, u potpunosti se predajući poslu, ne primećuju da nanose štetu svojoj duši, a zatim oboljevaju od neizlečivih bolesti pred kojima su lekari nemoćni. Ali čim čovek promeni odnos prema poslu – neizlečiva bolest odjednom nestaje bez traga. Naš život je, isto kao i posao, kreativni proces i ako smo previše opsednuti životom i poslovima, aktivnost tela, usmerena na zadovoljenje nagona, može da naškodi duši i osnovnom nagonu – spoznaji Tvorca i povećanju intenziteta ljubavi u duši. Kreativna energija nam dolazi kroz jedinstvo s Tvorcem. Samo osoba koja može povremeno da se udalji od poslova i problema i usmeri na jedinstvo s Bogom i ljubav prema Njemu, obezbeđuje neprestano doticanje kreativne energije u svoju dušu.

Ono što ne morate drugima da objašnjavate…

Kako se na biznis može primeniti treća zapovest: „Ne uzimajte imena Gospoda Boga svoga uzalud“?

Smisao ove zapovesti je u zaštiti božanske logike. Primitivni ljudski um je u poređenju sa božanskom logikom uvek nedovoljno razvijen, bez obzira na koji stepenik razvoja se čovek uzdigao. Pokušaj da se logika Tvorca spozna razumom, odnosno umom, nikada ne može biti uspešan. Čim čovek pomisli da je spoznao božansku logiku i volju, razvoj se zaustavlja. Potreba za Bogom nestaje, a čovek se više ne oslanja na stremljenje ka Tvorcu i jedinstvo s Njim, već na svoje predstave o Njemu. Zatim nagoni počinju da potiskuju i zatvaraju ljubav od njega.

Kada je Hristos isterao trgovce iz hrama, ispunjavao je treću zapovest. Biznis ili politika se često vode pozivajući se na blažene religijske zamisli pod maskom vere. Ljudska logika pokušava da natera božansku da joj služi i ako je biznismen uveren da će njegova pljačka, izdaja i unutrašnja razuzdanost biti oprošteni kad donira mnogo novca, da svi njegovi gresi tako mogu da budu očišćeni, to je onda narušavanje treće zapovesti.

Možda bismo prvo trebali da se razbijemo da bi postali celi

Jedan od ozbiljnih uzroka propasti mnogih preduzeća jeste krut i ograničen model sveta koji nas okružuje. To se dešava kada čovek prestaje da oseća neprekidnu božansku volju u svemu. Ukoliko nema volje Tvorca i više logike u svemu što se dešava, logike zasnovane na ljubavi, tad čovek stvara svoju sliku sveta. Njegova logika se temelji na nagonima, ciljevima i težnji ka sreći. Što je grublja i kruća ta slika sveta, čovek se ponaša agresivnije štiteći je. Što je agresivniji čovek u svojim predstavama o tome kakav treba da bude svet, manje dobija kreativne energije i brže počinje da se ruši njegova predstava o svetu, zajedno sa zdravljem i sudbinom.

A sada zamislite čoveka sa gipkim načinom razmišljanja, koji je dobroćudan, dobar i čestit. Šta je ono što može da mu nedostaje za uspešan razvoj? Ispostavlja se da ozbiljna prepreka može biti unutrašnja zavisnost od drugih ljudi. Svaka proizvodnja je povezana sa konkurencijom. Ona prisiljava čoveka da bude energičniji, da osmišljava nove modele razvoja. Moramo naučiti da budemo ne samo pouzdani i dobrodušni, već i strogi.

Osoba koja ne ume da kaže „ne“, gubi veru u Boga. Kada sebi sugerišemo da je druga osoba apsolutno dobra i da nas nikada neće izneveriti, ne dopuštajući čak ni pomisao o njenoj mogućoj izdaji, prevari, slabosti, pre ili kasnije će nam se to i dogoditi. Čini mi se da je kardinal Mazaren rekao da bi trebalo verovati ljudima, ali se pritom prema njima odnositi kao prema poslednjim prevarantima.

Mnogim ljudima pomenuta nemogućnost da nekoga odbiju postaje nepremostiva prepreka u razvoju. Unutrašnje poklonstvo drugoj osobi primorava nas da se okrenemo od Boga i da izgubimo višu stratešku energiju, koja nam je potrebna za razvoj. Mnogi biznismeni su na početku karijere preterano poverljivi i zbog toga sebi stvaraju ogromne probleme. Zatim se bacaju u drugu krajnost: ne veruju nikome pri čemu se oslanjaju samo na rigorozne mere – i u njima se tad odvija suprotan proces.

Dok jedni gube novac, ali mogu da sačuvaju dobrodušnost, kod drugih se povećava količina novca, ali im duša postaje ozlojeđena pri čemu se neprimetno degeneriše. Takva je većina. Kada u čovekovoj duši nema vere u Boga, on počinje da veruje u ljude. Tada se pred njim ukazuju dva puta: da izgubi posao ili da bude ozlojeđen. A potom slede laž, krađa, spremnost na ubistvo i požuda. Mnogi veruju da biznis obogaljuje čoveka i stvara u njemu gorenabrojane osobine. Zapravo, to se dešava samo kod onoga ko je izgubio veru i ispravan sistem vrednosti.

Što je krupniji biznis i što je značajnija rukovodeća funkcija, čovek mora da prelazi na sve suptilnije strateške nivoe upravljanja. U suprotnom navaljuje na sebe ogromna preopterećenja. Ovo je isto kao kada bi u prvoj brzini vozili auto 150 km/h. Zato je čoveku potrebna velika količina suptilne duhovne energije i spremnost na sopstvenu transformaciju. Tada se on, naizgled, bavi svojim ličnim razvojem, zahvaljujući kome, iz neobjašnjivih razloga, sve poslove uspešno obavlja, donosi najispravnije odluke i poseduje izvanrednu intuiciju.

S.N. Lazarev – Vaspitavanje roditelja – II deo

NE ŠIRE SE VIDICI U USKOJ SREDINI!