15 jun Pametniji više piju!
Univerzitetska istraživanja u SAD i Velikoj Britaniji opovrgla stare zablude da najviše piju neobrazovani i niskog intelekta
Što je čovek pametniji, inteligentniji, to ga neka nevidljiva sila jače vuče ka – alkoholu! Do te, neverovatne i nepobitno utvrđene zakonitosti došli su nedavno naučnici sa više univerziteta u SAD i Velikoj Britaniji u odvojenim i nezavisnim istraživanjima. Zajedničko svim istraživanjima, piše ugledni časopis „Nju sajentist”, bila je podela dobrovoljaca-učesnika u pet grupa na osnovu njihovog IQ kvocijent. Članovima svake grupe postavljali su isto, jednostavno pitanje: koliko često piju. Paralelno, isto pitanje bilo je postavljeno i njihovim najbližim i prijateljima.
Istraživači su bili iznenađeni: ispostavilo se da je sklonost ka piću, pre svega žestokom, direktno proporcionalna visini IQ. Kao „nusprodukt” istraživanja utvrđeno je da pametnice ne samo što češće od drugih piju, nego i za jedno veče mogu da „prime” veće količine pića od onih sa manjim IQ.
Ljude sa srednjim intelektom (IQ), kažu istraživači, ne samo što alkohol ne privlači u tolikoj meri, već teže podnose žestoko. U toj grupi se nalazi i najviše onih koje nazivamo trezvenjacima – ljudima koji uopšte ne konzumiraju alkoholna pića!
Istraživanja još nisu završena i naučnici nisu objavili tabelu koja bi nam, makar okvirno, govorila o tome koji kvocijent IQ čoveka izaziva određen stepen privlačnosti alkohola. Jednostavnije – koliko koji IQ izaziva određeni stepen upotrebe alkohola, da bi svako, znajući svoj , mogao da zna da li spada u pijance ili trezvenjake!
Biolozi i psiholozi imaju objašnjenje za takvo ponašanje čoveka. Kažu da što je intelekt viši, njegov život je složeniji, komplikovaniji i takva jedinka želi, makar povremeno, da se izbavi od dubokomisaonih razmišljanja i oseti jednostavne radosti života! Visoki IQ koji neminovno nosi i sposobnost da se sve podvrgava dubokoj logičkoj analizi, kažu stručnjaci, veoma je teško breme koje smeta da se čovek – opusti…Uz to, upozoravaju, postoje i dodatne razlike među ljudima zbog različitih funkcija i upotrebe dve „polulopte” mozga – leve i desne. Sa različitim sposobnostima obrade informacija!
Do sada je ustanovljeno da kod intelektualaca dominira leva strana i da oni ispoljavaju mnogo manje emocija od onih sa malim intelektom.
Shodno tome, pametnica koja s vremena na vreme poželi da popije, na posvesnom nivou stremi da oseti više emocija koje mu nedostaju (ili ih nema) u treznom stanju!
Tu podsvesnu potragu za balansom između razuma i emocija opisao je još pre više od 1000 godina osvedočeni i čuveni alkoholičar, pesnik i mudrac Bliskog istoka Omar Hajam:
„Kada sam trezan ne mili mi se dan, kada sam pijan razum dospeva u košmar; ali, van stanja međ pijanstvom i hmeljem, cenim ja, blaženstva za nas nema…”
„Nju sajentist” na kraju izveštaja o otkriću upozorava: zavisnost i direktna veza između IQ i sklonosti alkoholu još do kraja nije istražena. Stoga ne treba i ne može se opravdavati sklonost i ljubav prema žestokim pićima sopstvenom pameću i genijalnošću. A na „štetu” onih manje inteligentnih !
