15 mar Onaj osećaj da nas Bog spaja sa određenim ljudima, jer su u tom trenutku oni potrebni u našem životu
Da li se slažete da je ponekad teško objasniti zašto nešto osećate prema nekome?
Zašto sa nekim ljudima odjednom nešto “klikne”, zašto odjednom osetite neku vezu sa strancem? Onaj osećaj da nas Bog spaja sa određenim ljudima, jer su u tom trenutku oni potrebni u našem životu. To su ljudi koji će nas naučiti važnim lekcijama o životu i o nama samim.
Postoji razlog zašto nas privlače određeni ljudi. Gledajući unazad, shvatila sam da ne postoji nijedan čovek sa kojim sam osećala povezanost da me nije naučio nečemu što je imalo važnu ulogu u mom životu.
Ironija je da je većina ovih ljudi bila privremena, jer je njihov cilj bio da mi pokažu drugi put, a potom da me oslobode.
Ponekad scena vašeg života određuje koju vrstu ljudi privlačite, i mislim da je tome lepota vere, kada vam Bog šalje tačno onoga koji vam je potreban u određeno vreme. On vam daje odgovore koje ste tražili, kroz ove ljude. On vas prosvetljuje, približava ljudima koji vam otkrivaju najbolje u vama.
Samo, mi se ponekad trudimo da ove privremene ljude učinimo trajnim, a to nije njihova uloga. Oni ne treba da ostanu u našem životu zauvek. Bog je odredio njihovu privremenu ulogu. Bog je odredio da nas oni učine boljim za one koji treba da ostanu sa nama zauvek.
Problem je u tome što počinjemo da preživljavamo kada ti ljudi odlaze, jer ne znamo da otpustimo. Ne razumemo zašto nam odvode toga ko je tako lep, toga ko nas isceljuje. Ali, ako pomislimo da ako bi ostali u našem životu, lepota ovih ljudi bi se raspršila, a njihova ljubav umrla, onda ta priča ne bi bila tako inspirativna i oni bi postali teret za nas, koji ne bi trebali da nosimo.
Za otpuštanje, potrebna je vera. Vera u to da je tu priču bolje ostaviti takvom kakva jeste. Takvom, kakva treba da bude. Da ako se dopisuje, samo će se sve pokvariti. Da i ako se nešto promeni, neće biti srećnog završetka.
Možda su ti ljudi anđeli, poslati da vam prenesu lekciju, da vas iscele, da biste postali bolji, i kada dođe vreme, oni će odleteti nazad. Oni treba da budu još u nečijem životu.
Možda vas ti ljudi samo uče da otpustite, da shvatite da je neki deo vašeg života završen i da verujete da će sledeći čovek sa kojim ćete se sresti biti baš taj koji vam treba, čak i ako još uvek to ne znate.
Jer znam da kad sretnemo čoveka koji treba da ostane sa nama zauvek, mi odmah to shvatimo, mi ga prepoznamo u masi, jer konačno shvatimo razliku između toga ko nas je dotakao za ruku, i toga ko nam je dotakao dušu.
