“Izdao me je voljeni učenik, moja nada, moja budućnost, izdao me je u najtežem trenutku, kada sam računao na njegovu pomoć.” “Izdao me je najbolji prijatelj, podređeni, muž, i tako dalje. ” Takvih ili sličnih izjava, sam dosta često slušao od pacijenata ili klijenata, koji su obično pri tom bili u depresivnom stanju.

Ali tek tada kada su mene izdali shvatio sam izjavu Igoa: ” Ravnodušan sam na ubod noža neprijatelja, ali me boli ubod igle prijatelja.” Odlučio sam da končno shvatim ovu pojavu, da pokušam da pronađem mjere za prevenciju izdaje, da razjasnim karakteristike ponašanja, kada su tebe izdali, ili ako si ti nekoga izdao, da opišem psihološki profil izdajnika. Materijala sam sakupio već dosta.Ko izdaje? “Predani” ljudi: ljubimci ( učenici, zaposleni, podređeni, itd …), svi oni u koje ste uložili dušu i materijalna sredstva. Ovdje je ovaj obrazac: što je veće dobročinstvo, tim je veća izdaja.

Izdaja je rasprostranjena svuda. Na predavanjima iz psihologije izdaje, zamolio sam da podignu ruku svi koji su bili izdati. Ruku su podigli, skoro svi. Skoro svako je osetio na svojoj koži izdaju. Izdavala su ih ili deca, ili roditelji, prijatelji, voljeni učenici.

Ako se rodite siromašni, niste krivi – Ako ostarite siromašni, samo ste vi krivi

Izdaju treba razlikovati od odricanja. Odricanje je odbijanje komunikacije sa ranije tebi bliskom osobom ili grupom ljudi. Podsetimo se Petar se tri puta odrekao Hrista, ali i dalje uživa poštovanje. Juda je izdao Hrista samo jednom, i taj postupak je etalon izdaje.Izdaja je detaljno opisana u Danteovoj “Božanstvenoj komediji”. U devetom krugu u četiri zone pate izdajnici. U prvoj zoni, koju je nazvao Kain, koji je ubio svog brata Avelja, odrađuju kazne oni koji su izdali rodbinu, u drugoj zoni – izdajnici bliskih osoba i istomišljenika, u trećoj – izdajnici saboraca, u četvrtoj – izdajnici učitelja. U njoj su Juda, Brut i Kasije.

Da li se pre pojavio saborac, koji je u isto vreme bio i drug u lovu, saradnik ili domovina? I ko je bliži čoveku: saradnik sa kojim komunicira svakodnevno, ili brat koji možda živi u sasvim drugom mestu? Naravno, saborac, saradnik. Šta za nas znači hrana? Hrana – to je život! Dakle, saborac je čovek, koji nam pomaže da preživimo. A ako ja napakostim čoveku, sa kojim sam jeo, tada automatski postajem izdajnik.

Tako sam postavio pravilo za sebe, da ne sedim za stolom sa čovekom sa kojim sam u konfrotaciji. Ili suprotno, ako se desi da sam u gostima kod nekoga, tada protiv njega nikada neću istupati. Pri neopredijeljenim odnosima sa čovjekom sešću sa njim za stolom, da ne bih potom postao izdajnik.

Dante je u pravu, da se izdaja rodbine smatra najlakšom. Da i u narodu se kaže nije majka ona koja te rodila, već ona koja te vaspitala i nahranila. U pravu je Dante što je najveća kazna predviđena izdajnicima učitelja, jer čovek se postaje zahvaljujući učiteljima. A ako imaš neslaganje sa učiteljem – otiđi od njega, ali ne istupaj protiv njega.

U mojim naučni radovi u vezi sa problemom sudbine, jedan od osnovnih momenata je – trougao sudbine, koga je opisao Karpman. Ako je čovek upao u takav scenario, onda njegov život ide po tom trouglu, gde se samo menja njegova uloga. Koje su to uloge? To su uloge: progonitelja, spasitelja i žrtve.

Kod mene su pacijenti ili klijenti dolazili u ulozi žrtve. Povratak u srećan život može doći samo u tom slučaju ako čovek nauči da izgradi ravnopravne odnose sa ljudima. Tada će izbeći ulogu progonitelja i spasitelja, što je sa psihološke tačke gledišta jedno te isto – komunikacija sa znakom superiornosi nad partnerom. Ako načelnik progoni podređenog, kada podređeni ojača, počeće da progoni načelnika, koji je od progonitelja posta žrtva.

Sudbina spasitelja je slična. Ako roditelji u procesu vaspitanja zaštićuju svoju djecu od teškoća, isti će im se kasnije popeti na vrat, i roditelji će postati žrtve. Iz njihovog rasuđivanja proizlazi pravilo:

 

Ne prati i ne spašavaj, tada te niko neće izdati, i ti nikoga nećeš izdati.

 

Mnogi trpe maltretiranje, nadajući da će se probuditi savest kod izdajnika. Ali ne može se probuditi to, čega nema. Savest je funkcija duše, a izdajnik je nema.

Dante je primetio da ” tek što izdaju duša izvrši … u taj trenutak se u njenom telu se pojavljuje demon i ostaje tamo dok se telo ne ugasi.” Osim toga, ni jedan izdajnik ne shvata da je on izdajnik.