01 apr Ne vraćajte se onome ko vas je povredio
Postoje određeni ljudi koji vas privlače, a koji su jednostavno toksični, bez obzira radi li se o ozbiljnoj vezi ili pukom zabavljanju. Kada je reč o njima, postoji nezasita neodoljivost na način da su vam tako blizu, ali ipak van dohvata. To je kao da se stalno hvatate za niti nade koje su pred vama, ali ipak na kraju vaši prsti prolaze kroz njih, bez da se uhvate. Padate pravo na glavu i to nije prvi put da ste tako nešto učinili, a ni poslednji.
Volite kada se ime te osobe pojavi na ekranu telefona. Sve biste dali da vidite njen osmeh. Obožavate način na koji vas ta osoba gleda kada ste sami. Ipak, gledajući u njene oči shvatate da ne dobijate odraz koji biste želeli videti. Tu postoji nepovezanost, osećaj udaljenosti koji vam govori da ta osoba nije uz vas niti će ikada biti, bez obzira koliko vi to žarko želite.
Ta osoba vam može reći da ste prekrasni i vi želite u to verovati, jer vas te reči dodiruju na način koji se može definisati dvojako: i kao zadovoljstvo i kao bol. Deo vas traži taj bol koji vam dotična osoba zadaje. To je uvrnuti ciklus u kojem idete napred i natrag od te osobe, a ne možete sprečiti da joj se ne vratite zbog svih mogućnosti za koje ste uvereni da vas čekaju.
“Možda će ovaj put biti drugačije”, govorite sebi sa namernom naivnošću. Znate da to neće biti tako, ali ipak zatvarate oči pred činjenicama. Problem kod osobe koja uvek bude povređena je što se donošenje odluka ne temelji na racionalnom razmišljanju. Vi savršeno dobro znate što se događa, kakve će biti posledice i zašto to nije dobro po vas.
Svesni ste da postoji razlika između nekoga ko vas tretira kao prioritet i nekoga ko vas tretira kao opciju. Obično, racionalnost na kraju ipak pobedi, ali često je potrebno određeno vreme da se to dogodi. Vaše emocije vam bacaju golu istinu u lice, jer se previše lako predajete želji da ponovno budete u zagrljaju osobe koja vas je toliko puta povredila. To se može posmatrati kao slabost i emocionalna nezrelost, što donekle i jest tako.
Često su nam govorili da se ne zadovoljavamo ničim manje od onoga što zaslužujemo. Pa, zašto onda to radimo? Da li nas prepuštanje iskušenju i odustajanje od osobne snage u korist nekoga ko nas dovoljno ne ceni čini slabima i nedovoljno emocionalno zrelima? Možda nas to samo čini više “ljudskima”, ranjivijima, tvrdoglaviji i čeznutljivijima, sve odjednom.
Emotivna povređenost jedno je od najintimnijih iskustava koje možete doživeti s nekim odnosno od strane nekoga. Ona se događa i najsnažnijim među nama, jer svi imamo osećanja i sećanja koja nismo spremni pustiti. Međutim, iako možda ne možete kontorlisati kako se osećate, svakako možete kontrolisati način na koji vas neko tretira.
Koliko god mi želeli da se neko promeni zbog nas, ta osoba se nikada, realno, neće promeniti. Važno je da to prepoznate i shvatite. Postoji tako mnogo stvari koje možete tolerisati, a rešenje leži u prepoznavanju osobnih granica i onoga što želite samima sebi. Naravno da nije lako kada spoznate da klizite u stare, poznate obrasce. Ali, na kraju, vaša sreća je u vašim rukama.
Neki ljudi, bez obzira koliko vas privlače, nisu vredni vaše žrtve. Neka vam to uvek bude na umu.
Preuzeto sa: atma.hr
