21 apr Ne treba iskušavati sudbinu i zaricati se
Ne zaričite se!
Treba samo reći: Ja nikada neću tako postupiti! Meni se to neće dogoditi! Ili se zareći da nećeš pričati sa nekim čovjekom. Ili – ni taknut više alkohol.
Tada se momentalno pojave okolnosti koje nas bukvalno natjeraju da to uradimo. I dešava se upravo ono što smo se jako zarekli. Veliki fiziolog Pavlov, zainteresovao se za prirodu tog fenomena. Zašto nas zaricanje gura upravo na to dejstvo, koje smo toliko strasno odbili?
Tu radi takozvani ” refleks slobode” – reakcija prevazilaženja. Mi smo stvorili prepreke u svijesti. I prepreke uključuju refleks slobode. Kao što divlja zver u kavezu, lomi i drobi njegove šipke – tako i naša volja lomi i uništava prepreke koje smo mi stvorili.
“Nikada više neću popiti ni čašu!” – kaže alkoholičar. Gotovo. Stvorio je prepreku. I počela je reakcija prevazilaženja. Pićeš. Da, još kako ćeš piti. I ne samo čašu, avaj. Već mnogo više. Divlja zvijer je gladna!
“Nikada više ga neću nazvati!”. Nazvaćeš. Nakon nekog vremena želja da ga nazoveš postaje nepodnošljiva, i ti to ponovo radiš. Proklinjući sebe zbog svoje slabosti, i osjećaja poniženosti. Jer se ispostavilo da si slab, slabe volje ličnost.
Ne, ništa ni slično – naprotiv – upavo jaka volja primorava da postupamo suprotno zaricanju i uspješno srušimo prepreku koju smo mi stvorili. Pavlov, je smatrao reakciju prevazilaženja potpuno samostalnom formom ponašanja, posebnim “refleksom slobode”.
Ali nije sve tako jednostavno. Zaista, ponekad nas spoljne okolnosti primoravaju da prekršimo zaricanje. Snaga sudbine. Koja nas kažnjava za aroganciju i okrivljivanje drugih ljudi.
“Ja sam veoma oprezan, nikada ne bih upao u takvu saobraćajnu nesreću” – i dođe do nesreće. Pri tom zbog krivice drugog vozača.
“Oh, nikada ne bih imala vezu sa oženjenim čovjekom” – i odmah takva burna strast počinje da kvari život.
Dakle, nije sve povezano samo sa uslovnim refleksima, već i sa nečim drugim, višim i važnijim.
I ne treba se zaricati: ni od zatvora, ni krađe, ni bolesti, ni od gubitka, ni od grešaka.
Prije nekoliko hiljada godina, mudar čovek napisao je otprilike ovako: “Ne govori gordo: Evo, stojim! Jer Gospod dune i ti ćeš pasti!”.
Ne treba iskušavati sudbinu i zaricati se. Opasno je to djelo. Jer, kršenje zaricanja povlači kažnjavanje – tako funkcioniše psiha. I na ovom principu je zasnovano “kodiranje” od alkoholizma. Koje, naravno, pomaže. Ali ovo je – za ekstremne slučajeve, kada je pitanje života ili smrti.
Ali u svakodnevnom životu treba tiho zamoliti život da nas spasi od iskušenja i ispita … Ako je moguće, naravno.
Anna Kirjanova
[…] Ne treba iskušavati sudbinu i zaricati se […]