22 jul NARCISI su „užasni, ali srećni ljudi“
Narcisi možda imaju „grandiozne” zablude o tome koliko su važni, kao i odsustvo „stida” – ali psiholozi kažu da su verovatno srećniji od ostalih ljudi.
Studija o narcisizmu koju trenutno sprovode istraživači na Kraljičinom univerzitetu u Belfastu ukazala je da ovakvi ljudi možda umeju da razbesne druge, ali su manje depresivni ili pod stresom.
Psiholog Kostas Papageorgiu kaže da negativne reakcije na narcisoidnost mogu da previde pozitivne strane narcisa.
Naučnici su pokušavali da shvate zašto se stiče utisak da je narcisoidnost u „porastu u modernim društvima” – u politici, na društvenim mrežima i u kulturi slavnih ličnosti – ako se istovremeno percipira kao „društveno toksičan”.
„Malo osećaja stida ili krivice”
Oni opisuju narcise kao osobe koje su sklone „rizičnom ponašanju, imaju nerealno superiorno mišljenje o sebi, preveliko samopouzdanje, pokazuju malo saosećanja prema drugima i nemaju izražen osećaj stida ili krivice”.
Imajući u vidu ovako negativne odlike, istraživači su želeli da saznaju zašto je narcisoidnost toliko vidljiva i često nagrađivana umesto da bude kažnjena.
Narcisizam je naizgled u porastu, bilo na drutvenim mrežama ili u politici
Narcisoidnost je jedna od „mračnih osobina” koju su pored psihopatije, makijavelizma i sadizma identifikovali psiholozi.
Ali, istraživanje doktora Papageorgiua koje je obuhvatilo 700 ljudi pokazuje da iako je možda loš za društvo, izgleda da je koristan za narcise pojedinačno.
Možda gaze preko drugih i ostavljaju trag emotivnog oštećenja svuda oko sebe – ali izgleda da su narcisi „zaštićeni” od toga da imaju loša osećanja prema sebi.
Oni su manje pod stresom i na život gledaju sa manje stresa – tu su njihovo samopouzdanje i osećaj da su važni naizgled „zaštitničke” osobine.
„Opsednutost moći”
Ovo istraživanje je usledilo nakon prethodnog rada tima iz Belfasta, koji ukazuje da se od narcisa očekuje da budu uspešniji na poslu i u društvenom životu – jer poseduju „mentalnu otpornost” koja im pomaže da prevaziđu odbijanje ili razočaranje.
Doktor Papageorgiu je takođe istraživao kako različite manifestacije narcisizma mogu da imaju drugačije emotivne ishode.
Narcisi kod kojih je izražen osećaj „grandioznosti” mogu biti „opsednuti statusom i moći” kao i time „koliko su važni”, kaže on.
Ali „ranjivi” narcisi mogu da budu mnogo defanzivniji, a mogu da imaju i težnju da ponašanje drugih ljudi vide kao „neprijateljsko”.
Kad je reč o njihovoj sposobnosti da se izbore sa stresom i odnosu prema zdravlju, „grandiozni” narcisi najverovatnije će imati „veoma pozitivne” karakteristike, navodi doktor Papageorgieu.
„Iako nisu sve dimenzije narcisoidnosti dobre, neki aspekti mogu da dovedu do pozitivnih ishoda”, kaže on.
Ovakve psihološke osobine „ne bi trebalo da se posmatraju ni kao dobre ni kao loše, već kao rezultat evolucije i izražavanja ljudski prirode koji mogu biti korisni ili štetni, u zavisnosti od konteksta”.
Nova istraživanja bi mogla da nađu način da kultivišu neke od ovih osobina, istovremeno umanjujući druge, „zarad kolektivnog dobra”.
