01 apr GDE JE KOREN SVIH PROBLEMA?
Koren svih problema je sám um.
Zato prvo treba razumeti šta je um, od kakvog materijala je načinjen; da li je on nešto, ili je samo proces; da li je on supstancijalan, ili je samo nalik snu. I sve dok ne upoznate prirodu uma, nećete biti sposobni da rešite nijedan životni problem. Možete vrlo mnogo da se trudite, ali pokušajte da rešite bar jedan lični problem, i bićete osuđeni na neuspeh – to je sasvim izvesno; zato što, u stvari, nikavi problemi ne postoje: um je problem.
Rešavanje bilo kog problema ti neće pomoći, jer će njegov koren ostati nedirnut. To je kao kada drveću sečeš grane, potkresuješ lišće, a ne vadiš ga iz korenja. Porašće novo lišće, iznići će nove grane – čak i gušće nego pre.
Potkresivanje pomaže drvetu da postane bujnije. Sve dok ne znaš na koji način da ga iskoreniš, tvoja borba će biti uzaludna, ona je glupost. Uništićeš sebe, a ne drvo. U borbi ćeš uzaludno trošiti svoju energiju, vreme, život, a drvo će vremenom postati sve bujnije, snažnije i razgranatije. A rezultat će da te iznenadi: naporno si radio i trudio se da rešiš ovaj ili onaj problem, a oni su nastavili da rastu, da se umnožavaju. Čak ako i rešiš jedan problem, iznenada će deset novih zauzeti njegovo mesto.
Ne trudi se da rešavaš lične probleme – oni ne postoje: um sám je problem.
A ja im odgovaram, ‘Ne postoji ništa slično smirenom umu. Nikada nisam čuo za to.’ Um nikada nije smiren – ‘ne-um’ je miran. Um sám nikada ne može da bude tih, smiren. Prava priroda uma je da bude u tenziji, da bude u konfuziji. Um nikada nije bistar, on ne može da ima bistrinu zato što je um po prirodi haos, oblačnost.
Bistrina je jedino moguća bez uma, mir je jedino moguć bez uma, tišina je jedino moguća bez uma – zato nikada ne pokušavaj da ostvariš tihi um. Ako pokušaš, na samom početku ćeš krenuti u nemoguću dimenziju. Zbog toga prvo moraš da razumeš prirodu uma, jer ćeš jedino tada moći nešto da uradiš. Ako bolje pogledaš, nikad nećeš naići na nešto što bi bio um. On nije stvar, on je samo proces; on nije stvar, on je nalik gomili. Postoje pojedinačne misli, ali se one kreću tako brzo da ne možeš da vidiš razmak između njih. Ne možeš da vidiš intervale jer nisi dovoljno oprezan i budan, pa ti je potrebna dublja pronicljivost.
Kad tvoje oči budu mogle da gledaju pažljivije, odjednom ćeš zapaziti jednu misao, zatim drugu, pa sledeću – ali ne i um. Misli zajedno, milion misli stvara ti utisak da um postoji. Tako je i sa gomilom. Milion ljudi stoji u gomili; da li postoji to što nazivamo gomilom? Možeš li pronaći gomilu bez osoba koje tamo stoje? Ali, oni su zajedno i njihovo zajedništvo ti pruža osećaj da nešto kao gomila postoji – a jedino individue postoje. To je prvo što možemo uočiti u vezi uma.
Posmatraj, i pronaći ćeš misli, ali nikada nećeš naići na um. I kada to postane tvoje sopstveno iskustvo – ne zato što sam ja to rekao, ne zato što je Tilopa o tome pevao, ne, to ti neće pomoći. Ali ako to postane tvoje iskustvo, i to postane činjenica tvog sopstvenog saznanja, onda će stvari neočekivano početi da se menjaju. Pošto si shvatio tako bitnu stvar o umu, to će uticati da se mnogo toga oko tebe promeni.
Posmatraj um i pronađi gde je on, šta je on. Osetićeš da misli plove i da između njih ima intervala. I ako dugo posmatraš, videćeš da ima više intervala nego misli, jer je svaka misao odvojena od druge misli; u stvari, svaka reč je odvojena od druge. I što dublje ideš, pronaći ćeš sve veće i veće praznine. Misao plovi, zatim nastupa praznina; onda nailazi druga misao, a zatim sledeća praznina. Ako nisi svestan, nećeš moći da zapaziš praznine; skakaćeš s jedne misli na drugu, i nećeš moći da zapaziš praznine. Ali ako budeš savršeno svestan, otkriće ti se kilometri praznina.
U tim prazninama dešava se satori.
U tim prazninama Istina kuca na tvoja vrata.
U tim prazninama gost dolazi.
U tim prazninama Bog se ostvaruje,
ili nazovi to kako želiš.
A kada je svesnost potpuna,
tada ostaje samo ogromna praznina ničega.
Um ne postoji kao entitet, postoje samo misli, to je prvo.
Drugo: misli postoje odvojeno od tebe, one nisu deo tvoje prirode, one dolaze i odlaze – ti ostaješ, ti istrajavaš. Ti si kao nebo: nikada ne dolaziš, i nikada ne odlaziš, uvek si ovde. Oblaci dolaze i odlaze, oni su trenutni fenomen, oni nisu večni. Čak ako i pokušaš da se uhvatiš za misao, nećeš moći dugo da je zadržiš, ona će otići, ona ima svoje rođenje i smrt. Misli nisu tvoje, one ne pripadaju tebi. One dolaze kao posetioci, gosti, ali one nisu domaćini.
Posmatraj dublje, i tada ćeš postati domaćin, a misli će biti gosti. I kao gosti one će biti divne, ali ako potpuno zaboraviš da si ti gospodar, one će postati gospodari, a ti ćeš biti u zbrci. Upravo to je pakao. Kada si ti gospodar kuće, kuća pripada tebi iako će gosti želeti da gazduju. Primi ih, vodi računa o njima, ali se nemoj identifikovati sa njima jer, u suprotnom, oni će postati gospodari. Um postaje problem zato što se potpuno identifikuješ sa mislima, tako da si potpuno zaboravio na razmak i na to da su one posetioci, da one dolaze i odlaze. Uvek se seti onog koji ostaje, to je tvoja priroda, tvoj Tao.
Uvek usmeri pažnju prema onome koji nikada ne dolazi i nikada ne odlazi, koji je kao nebo. Promeni geštalt: ne obraćaj pažnju na posetioce, ostani ukorenjen u gospodaru; posetioci će doći i otići. Naravno, postoje dobri i loši gosti, ali ne treba da brineš zbog toga. Dobar gospodar će se jednako ophoditi prema svim gostima, neće praviti nikakvu razliku. Dobar domaćin je samo dobar domaćin: loše misli dolaze, i on se prema njima odnosi kao i prema dobrima. Njega ne interesuje kakva je misao.
Šta si ti učinio time što si napravio razliku između dobre i loše misli? Ti si dobre misli približio sebi, a loše odgurnuo. Pre ili kasnije ćeš postati identifikovan sa dobrim mislima; dobre misli će postati domaćini. A svaka misao koja postane domaćin stvara bedu – zato što ona nije domaćin; misao na to polaže pravo, a ti se sa njom identifikuješ. Identifikacija je bolest. Gurđijev je obično govorio da je potrebna samo jedna stvar: da se ne identifikuješ sa onim što dolazi i odlazi. Doći će jutro, zatim će veče doći i proći, doći će i noć, a zatim opet jutro.
Ti ostaješ: ne kao ti, jer je i to takođe misao – već kao čista svesnost; ne kao tvoje ime, zato što je i ono misao; ne kao tvoj oblik, jer je i on misao; ne kao tvoje telo, jer ćeš jednog dana shvatiti da je i ono takođe misao.
Samo kao čista svesnost, bez imena, bez oblika; samo kao čistota, samo kao bezobličnost, bezimenost, samo kao istinski fenomen svesnog bića – jedino ćeš kao to preostati.
Izvor: “Tantra vrhunsko razumevanje” – Bhagawan Shree Rajneesh
Preuzeto sa:novasvest.com
